Опанак број 909 за четрдесетометраша

Свилајнац – Из централе Гинисове књиге рекорда писмено је потврђено да ће њени представници посетити опанчарску радњу „Народна традиција Дракче“ у Свилајнцу, у којој је њен власник Миодраг Јевтић Дракче (77) направио највећи опанак на свету. Конфекцијски гледано, број опанка је 909. Њега би могла да носи особа висока 39 метара.

Опанак је дугачак 6,6 метара, а широк 1,5 метар, обим чарапе је 7,5 метара. У њега може да се постави сто и три столице. Израда је коштала 150.000 динара. У доњу страну и плетење опанка утрошио је шест кожа бика, а за чарапу – вуну две овце. Израда је трајала два месеца.

– Први опанак за Гиниса направио сам за дан, још 1998. године. Био је то највећи „обувен“ опанак на свету. Дугачак 2,65 метара, висок 1,05 метара, а тежак 70 килограма. Он има чарапу обима три метра. Моја супруга Јованка у вез је утрошила два килограма плетива. Само у једном реду чарапа има 900 петљи – каже Дракче за „Политику“.

Овај витални Свилајнчанин, који и дан-данас ради без наочара и по десет сати дневно, направио је и највећу ручно плетену ципелу, која, такође, конкурише за Гиниса. Дугачка је два метра, а направљена од 20 квадрата козје и говеђе коже. Ову ципелу, чији је конфекцијски број 300, направио је за 10 дана, а помагала му је праунука Јована.

Док чека Гинисове изасланике, Дракче припрема изложбу својих производа, коју ће му амбасада Русије организовати у Москви.

(/slika2)– То ће бити и прилика да разговарам о продаји лиценце за ручно плетене кожне ципеле и сандале. Лично бих обучавао њихове раднике, имам 32 модела која сам сам дизајнирао, а могао бих и да их мењам, зависно од прође на тржишту. Оне су за наше прилике скупе, а у Дубаију би пар могао да се продаје по цени од 1.000 евра – говори Дракче о својој бизнис стратегији.

Кинези су му се, каже, већ понудили да откупе лиценцу, али их је одбио. Занимљиво је да је за израду пара ових ципела потребно од осам до 10 сати рада, зависно од вештине радника. А да би неко научио да их плете потребна му је тромесечна обука.

Деда Дракче, који се опанчарским занатом бави скоро шест деценија и који никада није ишао на одмор, јер каже да не може без посла, не зна колико је опанака изашло из његове радионице, али изводи рачуницу за долажење до одговора на то питање:

– Ако се узме у обзир да квалификован радник дневно може да изради три пара, па се то помножи с мојим стажом, значи да сам направио више од 60.000 пари. Али, с обзиром на то да ми је породица помагала, а имали смо и раднике, из радионице је дневно излазило по 20 пари опанака.

И док Дракче са унуком Микицом ради у опанчарској радњи, унук Добрица са супругом Драгицом у радионици „Народно-уметничка радиност Дракче“ израђује народне ношње и сувенире. Према Драгичиним речима, они раде ношње за двадесет кореографија, а комплетну ношњу за културно-уметничко друштво могу да ураде за три недеље.

Николина Милетић