Почиње изборна тишина

Сарајево – У Босни и Херцеговини, после једномесечне изборне кампање, данас наступа изборна тишина пред недељно гласање грађана за локалне органе власти у оба ентитета.

Према подацима Централне изборне комисије, право гласа има око три милиона бирача, а на изборима ће укупно учествовати 280 политичких субјеката, међу којима су 72 странке, 41 коалиција, 147 независних кандидата и 20 листа независних кандидата.

Ово ће бити четврти послератни локални избори а расписани су за општинска већа и скупштине општина, начелнике општина, Скупштину дистрикта Брчко, Градско веће града Мостара и Скупштину и градоначелника града Бањалуке.

Грађани ће се изјашњавати на 4.985 бирачких места, гласање ће бити организовано и у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ у 25 земаља, а изборе ће надгледати и делегација Савета Европе, састављена од двадесетак чланова.

Према подацима ЦИК-а БиХ, избори ће коштати 11 милиона конвертибилних марака, од чега ће из буџета институција БиХ бити издвојена четири милиона, а остатак из општинских буџета.

Ово ће бити и први избори на којима ће своје представнике у органима локалне заједнице бирати представници националних мањина. Они ће у општинама, где је пре рата живело више од три одсто припадника свих националних мањина, имати могућност да гласају за свог представника.

У Републици Српској главна изборна утакмица за локалне органе власти, према проценама, свела се на две странке – владајући Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика и Српску демократску странку (СДС), која тренутно држи власт у већини општина РС.

У Бањалуци се очекује да ће и овог пута изборну победу однети СНСД и њихов кандидат Драгољуб Давидовић, који функцију градоначелника највећег града у РС обавља већ два мандата.

СНСД током кампање није скривао намеру да освоји власт у скоро свим општинама, с циљем да оствари изборни резултат са претходних општих избора, када је добио скоро плебисцитарну подршку.

СДС, чији кандидати су препознатљивији у локалним срединама, покушаће да одржи власт у општинама у којима влада, али жели и да поврати неке општине, које су последње четири године водили из СНСД-а, као што је случај с Требињем.

Аналитичари сматрају да ће кључна борба да се води за освајање власти у Добоју и Бијељини, који су до сада били најјача упоришта СДС-а.

У Добоју и Бијељини последњих дана влада наелектрисана атмосфера између присталица СНСД-а и СДС-а, и на дан избора у тим општинама ће бити појачано присуство полиције.

На подручју Федерације БиХ, на 79 изборних јединица, своје кандидате имаће 37 политичких странака. Бирачи ће изабрати 1.816 већника у општинским и градским већима.

Осим најјачих странака у Федерацији – Странке демократске акције, ХДЗ БиХ, Странке за БиХ, СДП-а, ХДЗ 1990, кандидате ће имати и две најјаче странке из Републике Српске – СНСД и СДС.

Према мишљењу већине политичких аналитичара, ових седам странака освојиће највећи број мандата у новим општинским и градским већима, мада се већ сада чини да и ове године велики број бирача неће изићи на изборе.

Паралелно с изборима за скупштине општина у целој БиХ, бирачи на територији дистрикта Брчко 5. октобра ће бирати посланике за скупштину дистрикта.

За подручје Сребренице важи посебни изборни систем јер је, одлуком ЦИК-а, остављена могућност да гласају и они који су у овој општини живели 1991. године, а тренутно нису пријављени на том подручју.

Танјуг