Црњански, политичке и друге асоцијације

Књига Зорана Аврамовића „Црњански, политичке и друге асоцијације”, у издању „Службеног гласника”, представљена је јуче у оквиру 66. међународног београдског сајма књига, поводом 130 година од рођења Милоша Црњанског. Поред аутора у разговору су учествовали Петар В. Арбутина, директор издавачког сектора „Гласника”, и Милан Орлић, књижевник.

На почетку је Милан Орлић истакао да је интересовање за Црњанског у сталном фокусу Аврамовића, као и књижевност, култура и друштво уопште, што потврђује и ово издање.

– Разматрајући свог омиљеног писца, аутор успева да повеже време прошло и садашње, а Црњанског асоцијативно истражује. У првом плану јесу поуке извучене из стваралаштва Црњанског, из његовог искуства и дела. Аврамовић анализира чувени есеј Црњанског из 1932. године, у ком велики писац разматра статус српске књижевности у односу на преводну, и при чему је био оправдано критичан. Због тога му је замерано да је против превођења. Он је неке књиге читао на изворним језицима и није био противник превођења, али је уочавао колонијалну сенку над нашом културом. Тај став ни данас није застарео. Аврамовић о Црњанском пише разборито, стрпљиво, сучељавајући чињенице и долази до јасних закључака и поука. Све то показује актуелност Црњанског данас и овде, због тога што је велики писац критиковао разградњу југословенске културе и књижевности, која се чак и активно прихвата. Чак су актуелне и полемике Црњанског, на пример она са Миланом Богдановићем – рекао је Милан Орлић, додајући да су наша болна искуства последица нашег немара и да пре свега у сопственој свести треба да рашчистимо са тим колонијалним ставом.

Петар Арбутина запазио је да је Зоран Аврамовић живот посветио Црњанском, анализирајући разборито готове судове и општа мишљења о великом писцу, па и о другим појавама у нашем друштву. Поменути текст Црњанског пре свега одражава његове естетске судове, дубински анализа оно што ће се десити ако постанемо колонијализовани у језику и идејама. Вавилонска кула није грађевина већ сурвавање језика у термине, сматра Арбутина, и таквим речима Црњански је успевао да посебан језички и стилски смисао.

– У овој књизи има систематизованих података и њихове компарације. Ако нисмо били у опасности од колонизације, како онда објаснити толики број страних издања и утицај страних медија код нас у 21. веку. Такође, Црњански је оставио значајан траг о својим савременицима, документ о људима и времену, пре свега из позиције аналитичара који види куда одређене појаве воде и због тога је био несхваћен. Не можете рећи ниједну истину а да нисте спремни да страдате за њу. Nегативан став према Црњанском остао je до деведесетих година. Једна од највећих заблуда које развргава Аврамовић везана је за оптужницу Црњанског да је био националиста, фашиста. Ова књига обазрива је према Милошу Црњанском и биће значајна за неке будуће истраживаче – рекао је Арбутина.

Аутор Зоран Аврамовић сетио се једне своје прошле сајамске промоције у вези са књигом о политичким списима Црњанског, његовим размишљањима израженим и часопису „Идеје”.

– Ова књига представља асоцијативно читање Црњанског, који је и плодан политички писац, а мене је занимало то да ли је његова политичка мисао актуелна и данас. Црњански је мисаоно обухватио своје време. Свако зна да је био оптуживан, чак и да је био фашиста, а ту реч данас често чујемо у нашем јавном говору. То што се дешава данас, већ се дешавало. Црњански је реаговао на велики број иностраних левичарских књига, а и данас доминира инострана литература, која је врло читана. Такође, Црњански је доста писао о српском националном интересу, а данас ни поводом тога нисмо јединствени. Моје истраживање показује да је имао променљиве политичке ставове, у зависности од околности у којима је био. У међуратном периоду боравио је у Немачкој, Шпанији и Италији, и постоји разлика између његових службених и литерарних списа. Много је волео Италију и доживљавао је из позиције уметности и културе... А актуелна су његова размишљања о српству, словенству и Европи – објаснио је Зоран Аврамовић.