Crnjanski, političke i druge asocijacije

Knjiga Zorana Avramovića „Crnjanski, političke i druge asocijacije”, u izdanju „Službenog glasnika”, predstavljena je juče u okviru 66. međunarodnog beogradskog sajma knjiga, povodom 130 godina od rođenja Miloša Crnjanskog. Pored autora u razgovoru su učestvovali Petar V. Arbutina, direktor izdavačkog sektora „Glasnika”, i Milan Orlić, književnik.

Na početku je Milan Orlić istakao da je interesovanje za Crnjanskog u stalnom fokusu Avramovića, kao i književnost, kultura i društvo uopšte, što potvrđuje i ovo izdanje.

– Razmatrajući svog omiljenog pisca, autor uspeva da poveže vreme prošlo i sadašnje, a Crnjanskog asocijativno istražuje. U prvom planu jesu pouke izvučene iz stvaralaštva Crnjanskog, iz njegovog iskustva i dela. Avramović analizira čuveni esej Crnjanskog iz 1932. godine, u kom veliki pisac razmatra status srpske književnosti u odnosu na prevodnu, i pri čemu je bio opravdano kritičan. Zbog toga mu je zamerano da je protiv prevođenja. On je neke knjige čitao na izvornim jezicima i nije bio protivnik prevođenja, ali je uočavao kolonijalnu senku nad našom kulturom. Taj stav ni danas nije zastareo. Avramović o Crnjanskom piše razborito, strpljivo, sučeljavajući činjenice i dolazi do jasnih zaključaka i pouka. Sve to pokazuje aktuelnost Crnjanskog danas i ovde, zbog toga što je veliki pisac kritikovao razgradnju jugoslovenske kulture i književnosti, koja se čak i aktivno prihvata. Čak su aktuelne i polemike Crnjanskog, na primer ona sa Milanom Bogdanovićem – rekao je Milan Orlić, dodajući da su naša bolna iskustva posledica našeg nemara i da pre svega u sopstvenoj svesti treba da raščistimo sa tim kolonijalnim stavom.

Petar Arbutina zapazio je da je Zoran Avramović život posvetio Crnjanskom, analizirajući razborito gotove sudove i opšta mišljenja o velikom piscu, pa i o drugim pojavama u našem društvu. Pomenuti tekst Crnjanskog pre svega odražava njegove estetske sudove, dubinski analiza ono što će se desiti ako postanemo kolonijalizovani u jeziku i idejama. Vavilonska kula nije građevina već survavanje jezika u termine, smatra Arbutina, i takvim rečima Crnjanski je uspevao da poseban jezički i stilski smisao.

– U ovoj knjizi ima sistematizovanih podataka i njihove komparacije. Ako nismo bili u opasnosti od kolonizacije, kako onda objasniti toliki broj stranih izdanja i uticaj stranih medija kod nas u 21. veku. Takođe, Crnjanski je ostavio značajan trag o svojim savremenicima, dokument o ljudima i vremenu, pre svega iz pozicije analitičara koji vidi kuda određene pojave vode i zbog toga je bio neshvaćen. Ne možete reći nijednu istinu a da niste spremni da stradate za nju. Negativan stav prema Crnjanskom ostao je do devedesetih godina. Jedna od najvećih zabluda koje razvrgava Avramović vezana je za optužnicu Crnjanskog da je bio nacionalista, fašista. Ova knjiga obazriva je prema Milošu Crnjanskom i biće značajna za neke buduće istraživače – rekao je Arbutina.

Autor Zoran Avramović setio se jedne svoje prošle sajamske promocije u vezi sa knjigom o političkim spisima Crnjanskog, njegovim razmišljanjima izraženim i časopisu „Ideje”.

– Ova knjiga predstavlja asocijativno čitanje Crnjanskog, koji je i plodan politički pisac, a mene je zanimalo to da li je njegova politička misao aktuelna i danas. Crnjanski je misaono obuhvatio svoje vreme. Svako zna da je bio optuživan, čak i da je bio fašista, a tu reč danas često čujemo u našem javnom govoru. To što se dešava danas, već se dešavalo. Crnjanski je reagovao na veliki broj inostranih levičarskih knjiga, a i danas dominira inostrana literatura, koja je vrlo čitana. Takođe, Crnjanski je dosta pisao o srpskom nacionalnom interesu, a danas ni povodom toga nismo jedinstveni. Moje istraživanje pokazuje da je imao promenljive političke stavove, u zavisnosti od okolnosti u kojima je bio. U međuratnom periodu boravio je u Nemačkoj, Španiji i Italiji, i postoji razlika između njegovih službenih i literarnih spisa. Mnogo je voleo Italiju i doživljavao je iz pozicije umetnosti i kulture... A aktuelna su njegova razmišljanja o srpstvu, slovenstvu i Evropi – objasnio je Zoran Avramović.