Америка у замци новог рата

Израелска војска кроз појас Газе напредује полако, пробијајући се кроз рушевине које су последица дејства њихове авијације и артиљерије. Нису случајно оклопни булдожери на челу њихових колона, разарања у густо (пре)насељеним палестинским местима су таква да се није лако само пробити кроз нестварне гомиле шута под којима је скончало ко зна колико људи, а камоли још и ратовати против бораца Хамаса који искачу из невероватне мреже подземних тунела, дејствују по Израелцима и затим нестају под земљом.

Оно што је почело нападом Хамаса, пре свега масакром над цивилима у кибуцима, мучким киднаповањем деце, жена и стараца, претвара се у највећу битку у урбаним условима после Другог светског рата. Актуелни рат на Блиском истоку је асиметричан, Израел има једну од најмодернијих армија у свету, опремљену, између осталог, америчким авионима Ф-35 последње генерације, развили су противракетне системе као што је „стрела”, која је ових дана први пут успешно употребљена. Предност израелских војника је, између осталог, и опрема за ноћно осматрање.

Хамас је опремљен као герилска армија, али – 21. века. Претпоставља се да су много тога Палестинци добили из Ирана, али су и сами развили производњу оружја у радионицама Газе – од аутоматских пушака „карло”, преко ручних бацача „јасин”, до низа ракета које досежу дубоко у Израел у тако масовној салви да „пробијају” моћни израелски систем ПВО „гвоздена купола”. Показало се 7. октобра, када је почео овај рат, да је опасно ослонити се на техничку супериорност и наравно – потценити непријатеља.

Израелци желе да се освете, униште Хамас, али при томе масовно убијају и недужне Палестинце. Вишедеценијска мржња између Арапа и Јевреја на том простору као да се претворила у такмичење у непочинствима. Ко је и када први почео, како тај конфликт Израелаца и Палестинаца изгледа из угла историје и међународног права, тамо мало ко и пита – важно је уништити противника, архинепријатеља.

СПЕЦИЈАЛЦИ У ПРИПРАВНОСТИ: Цео свет страхује од ширења сукоба, а посебно САД, које су практично гарант опстанка Израела. Два њихова носача авиона, сваки са око седамдесет летелица, спремни су за акцију. Америка не блефира – до кључног савезника им је стало подједнако из геополитичких и из унутрашњополитичких разлога, зна се колико је јак израелски лоби. Поуздани извори „Њујорк тајмса” наводе да су амерички специјалци већ на терену, и то у појасу Газе, где помажу у проналажењу талаца које држи Хамас.

А сукоб се, заправо, већ проширио изван Израела и појаса Газе, не рачунајући нереде на Западној обали, другој територији на којој живе Палестинци, али где Хамас није на власти већ Ал Фатах. Размена ватре са Хезболахом на израелско-либанкој граници је учестала, нешто ређе оружје ради изнад Црвеног мора, где Американци и Израелци пресрећу дронове и ракете које лансирају Хути из далеког ратом разореног Јемена. Израелска авијација годинама дејствује по Сирији, па тако и ових недеља, случајно или не, баш по аеродромима, можда покушавајући да спречи логистичку подршку Техерана Хезболаху и другим савезничким снагама на терену. Командант иранских специјалаца се налази у Либану, тврде израелски медији који не скидају поглед са Исламске републике.

Осим тога, како се развија битка за Газу, све је више пропалестинских протеста широм света. Арапским земљама, суседима Израела, рат против америчког савезника свакако не треба, али притисак муслиманског света, односно домаће јавности, може их у једном тренутку натерати да предузму неке кораке. За сада дипломатске, Јордан је, на пример, повукао свог амбасадора. Да ли ће и Вашингтон безусловно стајући уз Израел поново упасти у замку конфликта са исламским светом као што је то било после напада Ал Каиде на САД 11. септембра 2001. године и то тек што је „рат против тероризма” неславно окончан изненадним повлачењем из Авганистана? Да ли ће се Американци „заглавити” на Блиском истоку као Руси у Украјини?

НА ИСТОКУ НИШТА НОВО: Међутим, тактички гледано, Русија је у благој иницијативи у том рату. Линије фронта су скоро непромењене већ више од годину дана, с тим што руске снаге полако затварају обруч око Авдејевке. Украјинци се одлучно бране, али и из њиховог војног врха се чују признања да је контраофанзива, од које се тако много очекивало, пропала.

Опет се у Кијеву и на Западу много очекује од увођења у борбу одређених типова наоружања као што су амерички тенкови „абрамс” или ракете земља–земља АТАЦМС (ATACMS). Тако је било и са немачким тенковима „леопард”, па се на фронту показало да се могу уништити као и сваки други тенк. Поменуте ракете наносе значајне губитке Русима, али ова земља има толико људског и материјалног потенцијала да ти удари нису ништа променили.

Вести са овог ратишта потпуно су потиснуте онима са Блиског истока, чак и телеграм канали који су се афирмисали извештавањем о рату у Украјини, и руски и украјински, у значајној мери преносе призоре и информације из појаса Газе и Израела. Ко зна, можда ће та чињеница, да сви притисци и очекивања међународних центара моћи више нису фокусирани на Украјину, уз то да се фронт скоро не помера, створити услове и свест да је време за мировне преговоре.