Треба преживети ово тешко време

Од „Човек је природа”, преко „Кратког живота” па до „Стваралац је жив”, све су то међупрожимајући циклуси током којих смо упознавали и још упознајемо Андреу Ивановић Јакшић и њена промишљања о човеку, његовој крхкој бити, природи са којом је у дијалошкој размени и егзистенцијалном трену који траје само данас у својој непоновљивости. Њена нова изложба отворена је у Галерији Рима у Београду, траје до 29. новембра и носи наслов треће на почетку текста поменуте синтагме „Стваралац је жив”.

Она нам приказује своје најновије радове настале у протеклих неколико година и упитана о наслову каже у кратком разговору за наш лист:

– Зашто жив, зато што сам жива!!! Славим живот и у прегоревању, јер треба преживети ово време, себе. Освестити да сваки удах и откуцај нису узалудни. Волети живот. Ми смо само бљесак, варница између таме пре рођења и оне после смрти…

Монументални објекти-слике уметнице из Зрењанина први пут се представљају овдашњој јавности под овим кровним називом, док је део њене најновије продукције премијерно представљен у марту, на њеној самосталној изложби у Бечу, реализованој у партнерству бечке галерије Дит и Галерије Рима.

„Настале у постпандемијском периоду колективних и личних (само)преиспитивања након периода егзистенцијалне кризе и нове реалности, радове из последње три године обједињује френетична енергија новог, екстатичнијег односа према животу. Форме бујају, ковитлају се и усложњавају преко граница задатих оквира, шире се у свим правцима, без логике и обрасца. Равнотежа између уметности и природе, тако витална за Андреино стваралаштво, у овим објектима померена је у корист природне твари чије је настајање животна, а не естетска нужност. Отуда се и чини да је у најновијој групи радова наизглед сирове и небрушене појавности – уметница желела да обнови свест о свом чистом постојању, пре него његовом карактеру и специфичностима”, наводи Невена Мартиновић, историчарка уметности, у каталогу изложбе и апострофира:

„Чини се да је највећи уметничин напор у овом делу био да избегне уређеност, да не успостави образац и да не крене предумишљеном стазом, све настојећи да пронађе адекватан израз за најпотентнију иницијалну енергију хаоса која претходи успостављању прве правилности, облика, циклуса.”

А сама ауторка о повезаности њених циклуса каже:

– И у циклусу „Кратак живот” остала сам доследна истраживању смисла постојања – живота, стварајући дела која сопственим преображајем, приказују оне невидљиве ствари, огољене, онакве какве јесу... (на релацији унутра-споља-споља-унутра, светлости и таме, човека-природе-друштва, неопходности њиховог заједничког бивствовања и хармоничног сједињавања). Kао и у циклусу који му је претходио, настало дело садржи у себи уметничку акцију као елемент уметничког дела и дело као отисак идеје односно акције у материји природе…

Подсетимо, наша саговорница дипломирала је 2005. године на Академији уметности у Новом Саду, на сликарском одсеку, у класи професора Милана Блануше. У свом раду се бави различитим медијима и формама визуелног изражавања. Самостално и групно излагала је у земљи и иностранству (Јапан, Мађарска, Швајцарска, Аустрија). Радови јој се налазе у државним, приватним (Србија, Грчка, Италија, Швајцарска, Јапан, САД) и корпоративним колекцијама „Филип Морис интернешенел – Ниш Арт фондејшен” и „Винер штедише”.