Сарајевска сачекуша за Додика

Колективни запад заоштрава хибридни рат против Српске. Већ је много коментарисана лакрдија са Кристијаном Шмитом пропалим кандидатом за в. п., који кривично гони све који се оглушују о његове приватне законе, неоколонизатори Српске шире црну листу политички неподобних функционера. Поред председника републике на списку су се нашли и премијер, спикер парламента, министри и круг ће се ширити и на посланике, иностране пријатеље Српске, све до хапшења народа. Најновије мере из широког спектра су блокирање платног промета са иностранством и интернет веза институција РС.

„Следи ли коначни обрачун са Српском?” била је тема трибине одржане првих дана октобра у Београду. Одговор учесника је био потврдан, а лајтмотив свих излагања „оптужују Додика, а суде Српској”. Позивом Додику да се изјасни о кривици пред судом БиХ у Сарајеву је ето то што следи и почело, затим су експресно одбијени аргументовани приговори оптуженог и у најкраћем року заказано суђење. Онда је притисак на Додика појачан санкцијама за његову децу. Сутра биће и за унуке.

Ако неком већ и до сада није било јасно, читава историја послератне БиХ била је историја рушења Дејтонског споразума од стране њених креатора. А циљ је укидање РС и на томе раде муслиманско Сарајево и Колективни запад. Из Сарајева понављају да је Српска геноцидна творевина и привремено окупирана територија. А Колективни запад отима надлежности, јавну имовину, ентитетске границе, право да бирају свог председника. Рекло би се да остаје још само име Република Српска које ће означавати празну љуштуру. Но и то само накратко, јер већ одавно постоји замисао да се укине и име и да се Српска зове Североисточна Босна, као што је и Српско Сарајево преименовано у Источно Сарајево. Холбрук је одмах после Дејтона рекао да су САД погрешиле што нису натерале Милошевића да се одрекне имена Република Српска. Ешдаун је 2004 изјавио да је „могуће укидање Српске”. Петрич, 2014: „Време је за укидање Српске.” Силајџић 2007: „Циљ ми је укидање РС.” Чак и Сулејман Тихић тражио је пред Уставним судом БиХ укидање РС. Само тренутно им је на дневном реду председник републике, а онда ће отети и све преостало што је успео да одбрани Додик, подржан изборним поверењем народа.

Прогноза да ће се после 10, 20, и, ево, скоро и 30 година грчевитог отпора РС и ХБ, одустати од фатаморгане јединствене Босне без ентитета и кантона, коју неће два од три конститутивна народа, испоставила се нетачна. Њима се није журило, а Срби су вековима навикли да издржавају у отпору. Међутим, са глобалним геополитичким променама наглог опадања моћи САД и европских сателита, односно успона евроазијских џинова Колективном западу је почело да се жури па је и Додик одговорио пројектом осамостаљења и споразумног разлаза, који је изазвао нервозу и устоличење в. п., који није добио неопходну сагласност СБ УН.

У лаж их је додатно утерала Цвијановићева, колективна председница БиХ, захтевом Гутерешу да обелодани записник са седнице СБ на којој је Шмит наводно изабран за в. п. Нешић, министар безбедности у Савету министара БиХ, утврдио је црно на бело да је Шмит пријавио боравак у Сарајеву као немачки дипломата, а не в. п. УН у БиХ. Елем „империја лажи”, како их је назвао Путин, а код нас додају „ко лаже тај и краде”. Преостаје питање да ли ће одмах ићи до краја и покушати да српском народу у БиХ уз надлежности, опљачкају и јавну имовину, укину ентитетске границе, киднапују демократски изабраног председника републике. Нема више миц по миц, него све и одмах.

Многи сматрају да им, поред рата на Блиском истоку и у Украјини, те напетости са Кином око Тајвана није до новог, трећег или четвртог живог или потенцијалног жаришта у БиХ. Да, али им је, док су очи света упрте далеко од Балкана, права прилика да лаке поене покупе у Српској на Додику и његовој деци. Ако ово могу да раде председнику републике, шта ли ће тек осталим анонимним грађанима Српске. Шмит и Марфи су, опет, толико закували у БиХ да је логично очекивати да их врате кући. Да, али ако Шмита повуку, више неће моћи регуларно да изаберу другог. У својој бахатости погрешили су што Инцка нису оставили за доживотног в. п. Он је био прошао процедуру Савета безбедности УН.

Изгледа да нам 30 година рушења Дејтона није било довољно да схватимо да није требало попуштати ни у детаљу, не правити концесије, компромисе, преговарати о стварима које су већ написмено договорене. Али најгоре је сада се међусобно оптуживати где је ко погрешио па попустио, отварати унутрашњи међустраначки фронт и тиме ићи на руку заједничком непријатељу у Сарајеву у Бриселу и пре свега у Лондону и Вашингтону. Не треба се заваравати да је Париз бољи од Берлина, Брисел гори од Вашингтона, Лондон најгори од свих. Колективни запад, бар када је реч о Србима, има јединствен колонијални однос, па и Срби морају да буду јединствени у одбрани националне слободе. Запад је у БиХ јасно заузео једну страну у БиХ јер су Бошњаци показали традиционалну послушност окупаторима, османлијама, хабзбурговцима, хитлеровцима. Суд и Тужилаштво БиХ су нека врста „малог Хага” за који је и пре процеса Додику одавно назван „суд за Србе”, и не треба заборавити да је Хашки трибунал по завршетку рада, своју комплетну архиву послао на чување и поступање у Сарајево. Федерални министар унутрашњих послова Рамо Исак изразио је спремност да ако суд тако одлучи спреман је да ухапси Додика већ на следећем рочишту у Сарајеву. Ипак није све тако црно...

Или, док једнима не омркне другима не сване. Изненада је избио рат на Блиском истоку и карте су се нагло измешале у бошњачком делу БиХ. Сукоб Израела и Палестине, као што смо пре две недеље и предвидели, Бошњаке је разапео између оријенталне душе и окциденталне калкулације. Подела не иде између њих него кроз сваког од њих. У први мах су не само „грађанска коалиција” на власти него чак и Мешихат, демонстрирали лојалност Американцима, имплиците Јеврејима, али након прекорачења нужне самоодбране и сурове одмазде у Гази, дошло је до експлозије не само хуманитарне него и исламске солидарности са Палестинцима против САД, коју ће проамеричка власт у Сарајеву тешко обуздати. Џевад Галијашевић је навео десетине пунктова исламског тероризма у бошњачким кантонима. А да се антисемитизам можда већ увукао и у институције ФБиХ, указује прекјучерашња одлука Агенције за банкарство ФБиХ да без образложења затвори Микрокредитну банку коју је 2017. формирала Јеврејска општина. Откуд баш сада?! Златко Лагумџија, актуелни амбасадор БиХ у Вашингтону, морао би своје шефове да упозори на последице фетве. Када је својевремено био на власти запало га је да на захтев САД, упркос уличним протестима, изручи алжирску групу муџахедина у Гвантанамо због сумње да су рушили куле близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку. Након тога је, не само изгубио изборе него и чело и данас најјаче опозиције Изетбеговићевој СДА.

О превирањима у бошњачком корпусу сведочи и шокантан интервју угледног професора Златка Хаџидедића на ТВ Фејс. Говорио је да су САД изгубиле рат у Украјини, о томе да бошњачки медији то крију, о бошњачком поданичком менталитету, о потреби да се Бошњаци пресаберу и уздају у се, те афирмативно цитирао Путина. Елем, Марфи и Шмит су у великом белају, јер погрешна процена ситуације у БиХ може да их кошта добро плаћеног радног места. Овај потоњи је већ дискретно обелоданио свој шестомесечни извјештај за седницу СБ УН под радним насловом „Додик је за све крив”. Али у Њујорку га, са контраизвештајем из Српске, чека руски амбасадор Небензја.

А што се тиче оних који понављају ноторну чињеницу да Додик није исто што и Српска, нека  замисле како би изгледала Мађарска без Орбана, Русија без Путина, Кина без Сија! Или, нека погледају шта се десило са Немачком после одласка Меркелове! А онда нека закључе шта би било са Српском без Додика. Ако им се чини да би било исто или чак боље, нека размисле зашто су се наши западни неоколонизатори окомили лично и породично баш на њега. Ваљда они знају.

Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa