Изборни систем у Србији

Предизборна кампања и трка увелико су почеле. Из свих наступа и кампања провејава лоше скривена намера да се остане на власти или да се на њу дође. Наставља се с бледим и неубедљивим понудама и програмима који треба да бирачима дају наду да ће Србија изаћи из нагомиланих проблема и криза. У намери да анализирам наш изборни систем приказаћу неке системе у Европској унији у коју ми тако хоћемо да уђемо, а кажу да бисмо то ускоро и могли.

У Србији је већински пропорционални изборни систем. Овај систем се примењује за избор народних посланика у Народној скупштини Републике Србије, као и за локалне изборе на нивоу општина и градова. Мандати у скупштини додељују се странкама или изборним листама на основу броја гласова које су освојиле. Ово омогућава да састав скупштине не одражава стварне преференце бирача.

У Србији има 168 општина и градова и све оне нису заступљене сопственим посланицима. Због расподеле посланичких мандата на основу пропорционалног изборног система и прага за улазак у скупштину, могуће је и у пракси се дешава да поједини градови, општине, па чак и регије, немају свог представника у скупштини. Број посланичких мандата у скупштини распоређује се на основу броја становника, а мање општине с нижим бројем становника неће имати сопствене посланике, већ би њихове интересе и потребе требало заступати на националном нивоу. Важно је напоменути да се распоред посланичких мандата може мењати након сваких избора у складу с променама броја становника и политичким променама у земљи. Све промeне у броју општина, расподели мандата и заступљености општина у скупштини могу се правно и политички разматрати током изборног процеса.

Европа користи различите изборне системе у зависности од државе и нивоа власти. Већински изборни систем користи се за избор појединих посланика, као што је случај у Уједињеном Краљевству. Бирачи гласају за једног кандидата у својој изборној јединици. Кандидат који добије највише гласова постаје посланик. У Европи се користи пропорционални систем. Странке или политичке листе освајају мандате на основу броја гласова који добијају. Постоји неколико варијанти пропорционалних система, укључујући чисту пропорционалност, пропорционални систем с прагом за прелазак цензуса и персонализовани пропорционални систем.

У Европи се користи и мешовити изборни систем. Овај систем комбинује елементе већинског и пропорционалног изборног система. На пример, неки посланици се бирају по већинском систему, док се други бирају по пропорционалном систему. Немачка је позната као земља која користи мешовити систем за избор посланика у Бундестагу. Пропорционални изборни систем, примера ради, користи се у Холандији, као једном изборном округу, а у Немачкој као изборни систем с више изборних округа. Постоји пропорционални систем с отвореним листама. Овај систем користи се у многим европским земљама, укључујући Шпанију, Италију и Немачку. Бирачи гласају за странку, али имају и могућност да преференцијално гласају за одређене кандидате унутар странке.

Пропорционални систем са затвореним листама такође је присутан у европском изборном систему. Бирачи бирају странку, а странка представља затворену листу кандидата. Мандати се распоређују пропорционално броју гласова које свака странка освоји.

Често се поставља питање зашто грађани Србије не излазе масовније на изборе. Можда, поред других разлога, може бити и због изборног система који се примењује код нас. Он је критикован због тога што не даје бирачима довољно утицаја на избор својих представника у Скупштини Републике Србије. Затворене и блокиране изборне листе значе да бирачи не могу да бирају појединачне кандидате које желе да виде у скупштини, већ морају да гласају за целокупну листу кандидата које је поднела политичка станка или коалиција. Ово доводи до тога да у парламенту буду изабрани кандидати који нису популарни међу бирачима, али су на високом месту на изборној листи својих странака.

Драган Паскаш,
Београд