Уручена „Политикина награда”

„Политикина награда” за најбољу режију на 42. Битефу додељена је јуче у Свечаној сали Политике. Уместо Криштофа Марталера, редитеља представе „Мањак простора”, слику „Шљиве” београдског сликара Велизара Крстића примио је представник швајцарске амбасаде Стефан Клецли. Награду је уручио в. д. главног и одговорног уредника „Политике” Радмило Кљајић.

– Ово признање није само част за Криштофа Марталера, него и за позоришну сцену Швајцарске, али и за театар целог немачког говорног подручја – рекао је Клецли.

„Политикин” жири је Марталерову представу оценио као луцидан и духовити театарски коментар духа времена у коме живимо. Председник жирија, Мухарем Первић је, образлажући донету одлуку, између осталог рекао:

–Предмет сценско музичког пројекта, представе- коментара, трупе Роте Фабрик из Цириха је нововековна, раблеовска ујдурма нове науке и медицине и њених ексклузивних метода лечења намењених изабраним појединцима и друштвеним слојевима. Чега све у савременом свету нема преко мере, али оно што недостаје, оно до чега нам је највише стало, сам живот, дубоко је угрожен, сабијен у специјализоване сабирне центре, тамнице у којима се, скупим третманима, живот купује, заправо унакажава.

Первић оценио да бисмо „у средиште Марталерове бритке, ироничне, хуморне представе, могли ставити Монтењеву реченицу да тражимо другу природу јер се не знамо служити својом и искачемо из своје коже, јер не знамо шта има у нама...”

„Мањак простора” у извођењу трупе „Рото Фабрик” из Цириха представља метафору одумирања, затирања, недостајања животности и људског у разрастајућем царству опсене, стерилности, комерцијализације нове науке, особито медицине, наводи се у још образложењу жирија, који је одлуку донео једногласно.

Жири „Политике” чинили су позоришни критичар Мухарем Первић, заменик уредника Културне рубрике Радојица Џунић, позоришна критичарка Ана Тасић, балетска критичарка Јелена Кајго и новинарка Борка Требјешанин.

Криштоф Марталер је до сада радио као композитор, редитељ и продуцент у многим великим позориштима немачког говорног подручја. У „Мањку простора” приказује егзистенцијални очај пацијената који су затворени у здравственој установи. Београдска публика је већ имала прилику да се упозна са његовим делом када је пре десет година гостовао на Битефу са представом „Европејци, цркли дабогда!”.