НБС: Референтна каматна стопа остаје 6,5 одсто

Извршни одбор Народне банке Србије (НБС) одлучио је да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,5 одсто, саопштила је данас централна банка.

На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто).

„Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њено очекивано кретање у границама циља у хоризонту монетарне политике”, наведено је у саопштењу НБС.

Приликом доношења одлуке уважена је, како је наведено и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера.

Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и смањење краткорочних инфлационих очекивања указује, како је наведено, на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.

„Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да се инфлација у међународном окружењу смањује, иако је још увек изнад циља централних банака у готово свим земљама које циљају инфлацију. Европска централна банка у октобру није мењала висину референтне каматне стопе, уз оцену да ће њене будуће одлуке и даље зависити од података који буду пристизали”, наведено је у саопштењу, јавља Бета.

Сличан став у погледу монетарне политике, како је истакнуто, има и Систем федералних резерви, који од јула није мењао висину распона својих каматних стопа, а даље смањење глобалних инфлаторних притисака очекује се и током 2024. године, што треба да допринесе и нижој домаћој инфлацији.

Додаје се да се међугодишња инфлација у Србији налази на опадајућој путањи од априла, при чему је њен ниво у августу и септембру био и нешто нижи него што се очекивало.

„Према нашој новој пројекцији инфлација ће крајем ове године износити око осам одсто, а средином 2024. ће се вратити у границе циља”, навела је НБС.

Извршни одбор је истакао да се динамика привредног раста у трећем тромесечју убрзала изнад очекивања, на 3,5 одсто, према процени Републичког завода за статистику.

Захваљујући убрзању реализације инфраструктурних пројеката, највећи допринос убрзању раста потиче, како је наведено, од грађевинарства, а повољнија кретања од очекиваних остварују се у прерађивачкој индустрији, чему доприносе инвестиције из претходног периода и раст домаће тражње.

Истиче се да подаци о приносима најважнијих култура указују на то да је овогодишња пољопривредна сезона премашила очекивања и да је била изнадпросечна, а позитиван допринос, мада у мањој мери него у првој половини године, дао је нето извоз, као резултат наставка реалног раста извоза робе и услуга и пада увоза.