Гас, гас, у пропаст

Кад је почело умножавање ТВ станица и уписивање њиховог логотипа у горњи десни угао екрана, ваљало се навићи на то ремећење основне слике текућег програма. У међувремену се уобичајило и исписивање најава, рекламних порука, најновијих вести, те више ниједна емисија није остала само своја, као простор заштићен од сваковрсног додавања, а посебно што интерне што екстерне „економске пропаганде”.

Елем, на поменути заштитни знак више се не обраћа пажња. А и боље, јер би то гледаоца доводило у сасвим шизофрену ситуацију. Даљински управљач као да се покварио, ТВ канали као да су се замрсили. На ТВ Пинк се код Славка Белеслина појављује Александар Вучић са ексклузивном изјавом ком се партијском царству коначно приволео, у емисији потпуно сличној „Полиграфу” на Б 92 и са водитељем кога би сваки озбиљан информативно-политички тим само пожелети могао. На Телевизији Б 92 све шљашти и прашти од светла и звука, у „Операцији тријумф” пева Јелена Карлеуша, а лепа Севе извија се уз шипку док наоколо одушевљено одјекује „Гас, гас”. При том је њен наступ знатно гламурознији него недавно на ТВ Пинк у емисији „Амиџи шоу”где се (да се сад остале стилске одлике програма не помињу) музика изводи скромно и скучено.

          Па онда – серије. Са оном карактеристичном босанском говорном мелодијом, а „национално мешовитим” јунацима. Таман гледалац схвати да је био на Пинку и у Бањалуци, негде крајем шездесетих, а на РТС-у га дочека неко слично, мада нешто модерније друштванце. Тамо „Дуго, топло љето”, овде „Луд, збуњен, нормалан”. И таман запамти где су луди и збуњени, кад неко нови најављује серију са лудилом у наслову. Чисто лудило!

          Ако телевизије сматрају да их такво планирање и програмирање не води у пропаст – њихова ствар.

          А гледалац који се умори од свега побројаног, нека иде на „Хистори”. На шта год да тренутно наиђе, гарантовано ће се ту и задржати. При том уопште није важно шта су му лична интересовања, какво му је образовање, који му је узраст. Свака прича на „Хисторију” испричана је тако да „ухвати, па не пушта”. Сваки саопштени податак делује као значајно откриће. Документарна грађа пласира се романескним поступком. Путовање кроз простор и време представља се као узбудљива авантура духа...

„Хистори” маестрално показује да све може да буде повод за изврсну телевизијску емисију, да сваки минут проведен уз њу има смисао и оправдање и ниједан није протраћен. Прича о обичној цигли, рецимо: како је измишљена, како је прављена, како је употребљавана, како је украшавана... од древне Месопотамије до савремене Холандије. Уз илустрације уметничким делима, архивске снимке, стручна објашњења и демонстрације технолошких поступака, све до посете Музеју цигле у Бечу, тече програм занимљив, паметан, забаван... Речју – неодољиво!