Очувањем ћирилице сачуваћемо и нашу културу

У организацији Савета за српски језик јуче је у Међународном славистичком центру Филолошког факултета у Београду одржан Округли сто о статусу ћирилице у медијима. У складу са Законом о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, Савет за српски језик, у настојању да допринесе јачању јавне бриге о ћирилици у Републици Србији, на разговор о унапређивању статуса и коришћењу националног писма позвао је представнике владе (Министарства информисања и телекомуникација и Министарства културе) и писаних и електронских медија.

План је био да тежиште разговора буде на прагматским предлозима и решењима, а мање на третману писма у бившој држави и теоријским погледима на језичка питања, како би Савет за српски језик сачинио мишљење о стању српског писма у медијском простору Србије и предлоге и препоруке за очување и побољшање коришћења ћирилице.

Позиву су се одазвале само редакције чија штампана издања излазе на ћирилици – „Политика” (наш лист су представљали Градимир Аничић и лекторка Кристина Пантелић), „Политикин забавник” и „Вечерње новости” – као и представници Министарства информисања и телекомуникација. Чланови савета који су присуствовали округлом столу – редовни професори Александар Милановић и Милош Ковачевић, Зоран Аврамовић, виши научни сарадници Владан Јовановић и Марина Спасојевић – истакли су велики утицај масовних медија у неговању српског националног идентитета кроз очување ћирилице, којег многи медији нису свесни или га намерно злоупотребљавају. Чланови савета указују и да је кључни проблем неусаглашеност Закона о службеној употреби језика и писама и Устава РС и најавили су да ће се активно борити да дође до задовољења националних интереса кроз њихово уједначавање.

– Ако желимо да се боримо за статус ћириличког писма ван Србије, онда морамо поправити статус у самој Србији – рекао је Зоран Аврамовић.

Очувањем ћирилице очуваћемо и српску културу – главни је закључак овог округлог стола, а савет их је најавио још неколико и тицаће се статуса ћирилице у издаваштву, статуса писама у образовању и науци, стања српског језика у јавном животу.

Влада Републике Србије је у марту 2023. на основу Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма усвојила Одлуку о образовању Савета за српски језик, чији је задатак да прати и анализира стање у области употребе српског језика у јавном животу и спровођења мера ради заштите и очувања ћириличког писма као матичног писма.

Задатак Савета за српски језик јесте и да даје препоруке, предлоге и стручна мишљења ради унапређења стања у области употребе српског језика у јавном животу. Поред поменутих чланова, у савету су и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) Срето Танасић и књижевници Владимир Пиштало, Селимир Радуловић и Миодраг Кајтез.