Не избегавам излазак из „зоне комфора”

Симфонијски оркестар Уједињених нација је недавно у Њујорку успешно извео дело „Медиал 623”, српског композитора Владимира Тошића. Стицајем околности сутра, на два концерта у Коларчевој задужбини, слушаћемо пре подне његову клавирску музику у извођењу Марије Тимотијевић, а увече премијерно композицију „Етнос”, писану за Бојану Пековић (гусле) и Николу Пековића (хармоника).

Владимир Тошић је као композитор и мултимедијални уметник веома брзо изградио свој стил, нов за нашу средину и неговао га доследно. Реч је о редукционистичком принципу стварања дела, тако је његова композиција „Меланж” за клавир, тимпан, гонг и чинелу (1975), уопште прво чисто дело редукционистичке музике код нас. Музика Владимира Тошића налази се на више ауторских компакт-дискова, а он је аутор и четири књиге. Од 2005. године је веома активан као композитор филмске музике. Добитник је значајних међународних и домаћих награда, као и признања за врхунски допринос националној култури Министарства културе РС (2023). Разговор за „Политику” почињемо композиторовим утисцима са концерта у Њујорку, којем је присуствовао.

– Савремене музике за симфонијски оркестар у свету се изводе ређе него традиционална оркестарска музика. Стога је за савременог аутора велико признање када добије прилику да му буде изведено дело за симфонијски оркестар. Задовољан сам што је моју композицију, као прво извођење једног аутора из Србије, интерпретирао оркестар Уједињених нација. Маестро Предраг Васић се потрудио да партитуру донесе на најбољи могући начин и у томе је успео. Дело се допало музичарима, што је значајно, јер су извођачи прва права провера, а тај ентузијазам су они пренели и на америчку публику која је са нескривеном радошћу поздравила моју композицију. То је незабораван доживљај, а моја музика се у САД изводи од 1987. године. Иначе „Медиал 623” је троставачна композиција настала 2012, а заснована је на веома слободном варирању почетног тематског материјала. Данашњи темпо живота у великој мери је потрошио наше стрпљење и лако је уочљива општа тенденција ка краћим композицијама! Резултат је серија кратких нумера (у трајању од три до четири минута), под заједничким називом „Медиал”, које могу да буду изведене појединачно, а могу бити и комбиноване у оквиру малих циклуса – управо као што је то случај са композицијом „Медиал 623” – истиче наш саговорник.

Занимљиво је да ће два наступа бити одржана на Коларцу са вашом музиком, истог дана крајем месеца. Каква су ваша очекивања?

Ово је заиста лепа и непланирана ситуација да у једном дану на Коларцу имам два музичка догађаја. Сутра у 11 часова имаћу променадни ауторски концерт музике за соло клавир, под називом „Трајање”, а моје композиције извешће Марија Тимотијевић – асистенткиња на ФИЛУМУ у Крагујевцу, даровита пијанисткиња. На другом концерту, истог дана у 20 часова, биће одржан наступ Бојане и Николе Пековића, уз пратњу Зрењанинског камерног оркестра, на коме ће бити премијерно изведена моја композиција „Етнос”, писана посебно за њих. У пролеће ове године (2023) упознао сам Николу Пековића који ме је замолио да напишем композицију за његову сестру и њега, будући да дело за такав састав до сада није постојало, а желели су га на свом репертоару. Био сам затечен тим предлогом, јер сасвим искрено, на такву идеју сам не бих дошао. Међутим његова упорност и ентузијазам су били толики да сам почео да размишљам о таквом пројекту да бих у септембру и октобру 2023. написао ово дело. Гусле – као ехо старе, и хармоника – као симбол новије традиције нашег народа су спој који је веома захтеван. Али пошто је моја музика редукционистичка – а гусле су сасвим сигурно један од најелементарнијих инструмената, то ме је мотивисало да овај изазов прихватим. Дело је засновано на непрекидном дијалогу гусала и хармонике. Док гусле доносе једноставну мелодију малог обима – што је у њиховом карактеру, хармоника одговара изузетно хроматизованом виртуозном деоницом. Да прихватим овај предлог подстакла ме је и чињеница што је мој прадеда Владимир Каракашевић написао једну од првих студија код нас о гуслама, па сам осетио и некакву малу дужност да прихватим изазов и тако повежем 19. и 21. век.

Познати сте по минималистичкој музици, али се чини да вас привлаче и други жанрови. Који од њих су за вас изазов?

Аутор сам са давно и јасно дефинисаним стилом, кога се у апсолутној музици и даље доследно држим. Међутим, далеко од тога да избегавам да изађем из стриктних жанровских оквира. Понекад изненадим и самог себе када напишем нешто што нисам очекивао да постоји у мом бићу, а видим да су и многе колеге изненађене мојим изласком из „зоне комфора”! Први искорак из мог музичког света је био улазак у област стварања примењене музике за документарно-игране филмове РТС-а, јер сам у филму могао да користим веома различита изражајна средства: од минималистичког приступа, преко класичне тоналне тематске музике па све до различитих звучних атмосфера и шумова. Тако је у протеклих петнаестак година настала музика за готово двадесет филмова од којих могу да поменем неке: „Милунка Савић – хероина великог рата”, „Ратне приче са Кошара”, „Ратне приче са Паштрика”, „Рачак”, „Жута кућа” и друге. Други искорак је била збирка музике за децу „Музика за мале пијанисте” (2016), која је настала са жељом да своју ћерку Катарину анимирам за свирање на један веома личан начин. И за сада, последњи искорак је реализација компакт-диска „Електроминимал” са композицијама које су већ имале многобројна извођења, али овом приликом оне су „електрифициране”! Разлог је тај што ми се чини да су у уметничкој музици запостављени неки инструменти, мислим првенствено на електричну гитару. Сматрао сам да би неке моје композиције обрађене за те инструменте могле да нађу нову публику. Верујем да уметничка музика овако „упакована” у инструментаријум популарне или амбијенталне музике, можда може да допре и до неких нових слушалаца. 

Да ли ће у наредном периоду настати неко ново дело?

У креативном смислу будућност је веома тешко предвидети. Очекује ме компоновање музике за филм РТС-а о страшном прогону Срба са Косова 2004. Желим да снимим и издам „Електроминимал 2” и заокружим ту причу. Са нестрпљењем очекујем ускоро интегрално извођење мог клавирског концерта „Мотус”. Надам се да ће оркестар војске „Станислав Бинички” ускоро издати диск са нумерама моје филмске музике које су снимљене 2019. на лепом концерту овог ансамбла у Коларцу.