Наш предлог за мањине доводи до интеграције

Демократски савез Хрвата у Војводини и Странка правде и помирења заступају аутентичне гласове мањинских народа у Републици Србији, и то не само наша два него и осталих којима су потребни одважни посланици да се заложе за њих на местима на којима се о њима одлучује, каже у интервјуу за „Политику” Томислав Жигманов. Председник ДСХВ-а је на 11. месту изборне листе „Усаме Зукорлић – Уједињени за правду – Странка правде и помирења – Бошњаци Санџака, Томислав Жигманов – Демократски савез Хрвата у Војводини”.

– Да успешно радимо заједно показали смо деловањем у истој посланичкој групи у претходном сазиву Народне скупштине, као и у извршној власти путем деловања министара задужених за људска и мањинска права, односно за хоризонтална питања равномерног регионалног развоја. Сматрамо да су за квалитетно артикулисање мањинских питања у Србији ови сектори врло битни, а показали смо, успркос сумњама и неповерењу, како то можемо квалитетно да чинимо. Местима нашег непосредног рада и географски повезујемо север и југ наше државе, желећи с једне стране да сачувамо фокус на мањинским питањима, будући да су оне у тим крајевима углавном у већини, али и да потврдимо да је њихово успешно решавање, уз нашу активну партиципацију, важно за „здравље”, па и опстанак демократије у Србији – каже Томислав Жигманов.

Налазите се на 11. месту кандидата за посланика, а то је веома оптимистично место уколико желите да будете присутни у Скупштини Србије. С којим резултатом бисте били задовољни на парламентарним и покрајинским изборима?

Истовремено се налазим и на првом месту међу кандидатима наше заједничке листе на покрајинским изборима. ДСХВ има квалитетне кандидаткиње и кандидате који у законодавној власти могу нашу заједницу да заступају на адекватан начин! Желимо да представимо наш заједнички предлог начина решавања мањинских изазова, који се завршава нашом интеграцијом у србијанско друштво, а потрудићемо се да за тај предлог сазна што више Хрвата, Бошњака, осталих мање бројних народа и осталих грађана Србије које, примећујемо, деловање и предизборна реторика већине претендената на места у државној и регионалној скупштини потпуно занемарују. Наши посланици у парламентарним дворанама у Београду и у Новом Саду биће спремни да помогну осталима да се на изазове у друштву гледа и очима не тако мале, иако у националном смислу мањинске, популације ове земље.

Како оцењујете свој министарски мандат?

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог једно је од најразнороднијих међу ресорима у Влади Србије: има овлашћења државне управе у областима људских права, националномањинских политика, борбе против дискриминације, подстицања родне равноправности, сарадње са организацијама цивилног друштва, друштвеног дијалога те међународне сарадње у свим овим областима. За годину дана трајања мандата, који је сада у техничком периоду, ниједна од ових области није остала несагледана нити занемарена, а у свакој су постигнути и позитивно евалуирани бројни резултати, при чему за релевантне оцењиваче сматрам и критички настројене појединце, организације и тела унутар и изван Србије. Најчешће сам слушао две замерке, с бројним варијацијама: „Жигманов је министар само за Хрвате” и „Жигманов није ништа урадио за добробит Хрвата.” За мене је, уз неопходни отклон, то један од доказа да нисам неуспешно деловао у мандату који ми је поверен.

Да ли су односи између Србије и Хрватске бољи и имамо ли разлога за наду да ће се поправити?

Односи две земље су напредовали уколико гледамо број сусрета на високом нивоу и на нивоу шефова дипломатије. Наравно, свесни смо да су исходи тих сусрета скромни када је у питању решавање отворених питања, али то не би требало да нас онеспокоји. Успостављање и одржавање поверења и стварање институционалног оквира за комуникацију и сарадњу две државе пролазе још увек велики и тежак тест свакодневице, чему смо сведоци ових дана. Председник сам ДСХВ-а, једине релевантне странке у Србији која заступа политичке интересе хрватске заједнице овде, па ове односе гледам и кроз призму потреба и положаја Хрвата у Републици Србији. У корпусу питања која су садржана у овој области оптимисти виде знакове побољшања, али исто тако и непрекидно апелују да се та питања не померају према дну билатералне политичке агенде. „Револуција”, а тако су неки назвали моје именовање за министра у влади, учињена је, али један број зацртаних циљева који представљају политичке и друштвене тежње хрватске заједнице у Србији још чека да буде остварен.