Naš predlog za manjine dovodi do integracije

Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i Stranka pravde i pomirenja zastupaju autentične glasove manjinskih naroda u Republici Srbiji, i to ne samo naša dva nego i ostalih kojima su potrebni odvažni poslanici da se založe za njih na mestima na kojima se o njima odlučuje, kaže u intervjuu za „Politiku” Tomislav Žigmanov. Predsednik DSHV-a je na 11. mestu izborne liste „Usame Zukorlić – Ujedinjeni za pravdu – Stranka pravde i pomirenja – Bošnjaci Sandžaka, Tomislav Žigmanov – Demokratski savez Hrvata u Vojvodini”.

– Da uspešno radimo zajedno pokazali smo delovanjem u istoj poslaničkoj grupi u prethodnom sazivu Narodne skupštine, kao i u izvršnoj vlasti putem delovanja ministara zaduženih za ljudska i manjinska prava, odnosno za horizontalna pitanja ravnomernog regionalnog razvoja. Smatramo da su za kvalitetno artikulisanje manjinskih pitanja u Srbiji ovi sektori vrlo bitni, a pokazali smo, usprkos sumnjama i nepoverenju, kako to možemo kvalitetno da činimo. Mestima našeg neposrednog rada i geografski povezujemo sever i jug naše države, želeći s jedne strane da sačuvamo fokus na manjinskim pitanjima, budući da su one u tim krajevima uglavnom u većini, ali i da potvrdimo da je njihovo uspešno rešavanje, uz našu aktivnu participaciju, važno za „zdravlje”, pa i opstanak demokratije u Srbiji – kaže Tomislav Žigmanov.

Nalazite se na 11. mestu kandidata za poslanika, a to je veoma optimistično mesto ukoliko želite da budete prisutni u Skupštini Srbije. S kojim rezultatom biste bili zadovoljni na parlamentarnim i pokrajinskim izborima?

Istovremeno se nalazim i na prvom mestu među kandidatima naše zajedničke liste na pokrajinskim izborima. DSHV ima kvalitetne kandidatkinje i kandidate koji u zakonodavnoj vlasti mogu našu zajednicu da zastupaju na adekvatan način! Želimo da predstavimo naš zajednički predlog načina rešavanja manjinskih izazova, koji se završava našom integracijom u srbijansko društvo, a potrudićemo se da za taj predlog sazna što više Hrvata, Bošnjaka, ostalih manje brojnih naroda i ostalih građana Srbije koje, primećujemo, delovanje i predizborna retorika većine pretendenata na mesta u državnoj i regionalnoj skupštini potpuno zanemaruju. Naši poslanici u parlamentarnim dvoranama u Beogradu i u Novom Sadu biće spremni da pomognu ostalima da se na izazove u društvu gleda i očima ne tako male, iako u nacionalnom smislu manjinske, populacije ove zemlje.

Kako ocenjujete svoj ministarski mandat?

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog jedno je od najraznorodnijih među resorima u Vladi Srbije: ima ovlašćenja državne uprave u oblastima ljudskih prava, nacionalnomanjinskih politika, borbe protiv diskriminacije, podsticanja rodne ravnopravnosti, saradnje sa organizacijama civilnog društva, društvenog dijaloga te međunarodne saradnje u svim ovim oblastima. Za godinu dana trajanja mandata, koji je sada u tehničkom periodu, nijedna od ovih oblasti nije ostala nesagledana niti zanemarena, a u svakoj su postignuti i pozitivno evaluirani brojni rezultati, pri čemu za relevantne ocenjivače smatram i kritički nastrojene pojedince, organizacije i tela unutar i izvan Srbije. Najčešće sam slušao dve zamerke, s brojnim varijacijama: „Žigmanov je ministar samo za Hrvate” i „Žigmanov nije ništa uradio za dobrobit Hrvata.” Za mene je, uz neophodni otklon, to jedan od dokaza da nisam neuspešno delovao u mandatu koji mi je poveren.

Da li su odnosi između Srbije i Hrvatske bolji i imamo li razloga za nadu da će se popraviti?

Odnosi dve zemlje su napredovali ukoliko gledamo broj susreta na visokom nivou i na nivou šefova diplomatije. Naravno, svesni smo da su ishodi tih susreta skromni kada je u pitanju rešavanje otvorenih pitanja, ali to ne bi trebalo da nas onespokoji. Uspostavljanje i održavanje poverenja i stvaranje institucionalnog okvira za komunikaciju i saradnju dve države prolaze još uvek veliki i težak test svakodnevice, čemu smo svedoci ovih dana. Predsednik sam DSHV-a, jedine relevantne stranke u Srbiji koja zastupa političke interese hrvatske zajednice ovde, pa ove odnose gledam i kroz prizmu potreba i položaja Hrvata u Republici Srbiji. U korpusu pitanja koja su sadržana u ovoj oblasti optimisti vide znakove poboljšanja, ali isto tako i neprekidno apeluju da se ta pitanja ne pomeraju prema dnu bilateralne političke agende. „Revolucija”, a tako su neki nazvali moje imenovanje za ministra u vladi, učinjena je, ali jedan broj zacrtanih ciljeva koji predstavljaju političke i društvene težnje hrvatske zajednice u Srbiji još čeka da bude ostvaren.