Накнада зараде у случају принудних одмора

У случају принудних одмора, чланом 116. Закона о раду утврђено је да запослени има право на накнаду зараде најмање у висини од 60 одсто од просечне зараде у претходних 12 месеци. Ипак, та накнада дохотка не може бити мања од минималне зараде утврђене у складу са законом, за време прекида рада, односно смањења обима рада до којег је дошло без кривице запосленог, а најдуже 45 радних дана у календарској години. То је, укратко, одговор на питање „Каква умањења могу да очекују запослени ако је послодавац најавио увођење минималца, па се због тога запослени упућују на принудни одмор?“, које ових дана учестало постављају читаоци „Политике“.

Правни тим Савеза самосталних синдиката Београда, с којим наше новине већ годинама сарађују, највише кроз фиксну рубрику „Ви питате, синдикат одговара“, објашњава да то фактички значи да изузетно, у случају прекида рада, односно смањења обима рада које захтева дуже одсуство, послодавац може, уз претходну сагласност министра, упутити запосленог на одсуство дуже од четрдесет пет радних дана, уз поменуту накнаду зараде.

- За боловање, као и за повреду на раду, законски одређена исплата накнаде зараде у висини од 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци је такође гарантована исплатом минимума – не нижем од износа минималне зараде. Напомињемо и то да уколико је општим актом - колективним уговором или правилником о раду - утврђено да се висина накнаде зараде обрачунава на основу просечне зараде у претходна три месеца и ако је тако обрачуната накнада зараде већа од накнаде зараде обрачунате на основу одредаба Закона о раду (дванаестомесечног просека зараде запосленог), то је послодавац дужан да примењује – прецизирају у Савезу самосталних синдиката Београда.

Надлежни подсећају и да минимална зарада није унапред фиксирана, већ се одређује на основу минималне цене рада и времена проведеног на раду. Јер, уколико је запослени, на пример, у августу текуће године остварио пун фонд часова рада (184 сата), његова нето минимална зарада за тај месец износила је 42.320 динара (184 сата пута 230 динара).

- Међутим, уколико је у истом месецу запослени остварио 110 часова рада, његова минимална зарада износи 25.300 динара (110 пута 230 динара). Запослени који прима минималну зараду има право на увећану зараду по основу минулог рада, накнаде за исхрану у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора, а што се регулише општим актом, односно колективним уговором код послодавца и уговором о раду – образлажу у Савезу самосталних синдиката Београда.