Тријумф емотивног и храброг приповедача

С неизмерним задовољством доносим „Букера” кући у Ирску, рекао је Пол Линч непосредно по добијању једне од најпрестижнијих књижевних награда која је овом бившем филмском критичару осим међународне славе донела и 50.000 фунти. Линчов успех не представља изненађење. Роман „Пророкова песма”, као и прошлогодишњи добитник Букерове награде „Седам месеца Малија Алмеиде” Шаруна Карунатилака, за окосницу радње има грађански рат, а политички сукоби очигледно представљају теме у фокусу.

Наиме, „Пророкова песма” одвија се у замишљеном Даблину који запада у десничарску тиранију и прати борбу Ајлиш Стек, научнице и мајке четворо деце да одржи породицу на окупу усред грађанског рата. Дистопијски наратив је појачан интензивним реализмом Линчовог писања које је Еси Едугјан, председавајући жирија за доделу награде, окарактерисао као „тријумф емотивног и храброг приповедања”.

 „Није ми био циљ да упозорим, већ да поручим да се ствари о којима у књизи пишем дешавају веома дуго и да можда треба да продубимо одговоре на антагонизме с којима се суочавамо”, рекао је Линч у једном од интервјуа поводом награде и додао да „није политички писац”, али да жели да читаоци разумеју тоталитаризам. Ипак, пети по реду роман овог аутора индиректно приказује равнодушност западних демократија према савременим ратним катастрофама.

„Линчова дистопијска Ирска одражава стварност ратом разорених земаља, где избеглице одлазе на море да би избегле прогон на копну”, написала је Ејми Волш у прегледу „Обсервера”. Имајући у виду актуелне кризе и конфликте, књига је више него актуелна. „Пророкова  песма одражава насиље у Палестини, Украјини и Сирији и искуство свих оних који беже из ратом разорених земаља”, написала је Мелиса Харисон у рецензији „Гардијана” и назвала роман „причом из кошмара на коју ћете реаговати: моћном, клаустрофобичном и ужасно стварном”. Линч је „Пророкову песму” писао четири године, а како је изјавио, имао је на уму светске догађаје укључујући Брегзит и успон национализма у Европи.

Овај „спекулативни политички трилер”, како га поједини критичари квалификују, потпуно је другачији од претходног Линчовог опуса. Објављивао је углавном пасторалне историјске романе чија је радња смештена у западну Ирску. Препознатљив је по поетском, лирском стилу и приказу комплексних тема. Његов првенац „Црвено небо ујутру” је прича о фармеру из 19. века, а уследили су „Црни снег” о животу сточара 1945. године, „Грејс” о породици која се бори да преживи глад у Ирској и „Иза мора” који прати судбину јужноамеричких рибара насуканих после олује у Тихом океану. За ове романе је награђиван, а његов рад је и пре Букерове награде био међународно препознат, посебно у Француској где је овенчан признањима Prix Libr’à Nous за најбољи страни роман и Prix des Lecteurs Privat.

Пол Линч је рођен 1977. у Лимерику, а живи у Даблину. Био је филмски критичар ирског „Сандеј трибјуна” и редовно писао о филму за „Сандеј тајмс”. Он је пети ирски писац који је у традицији дугој 54 године освојио Букерову награду.

Упитан на шта ће потрошити новац од награде, Линч је рекао да је „пола тога већ отишло” на хипотеку.