Trijumf emotivnog i hrabrog pripovedača

S neizmernim zadovoljstvom donosim „Bukera” kući u Irsku, rekao je Pol Linč neposredno po dobijanju jedne od najprestižnijih književnih nagrada koja je ovom bivšem filmskom kritičaru osim međunarodne slave donela i 50.000 funti. Linčov uspeh ne predstavlja iznenađenje. Roman „Prorokova pesma”, kao i prošlogodišnji dobitnik Bukerove nagrade „Sedam meseca Malija Almeide” Šaruna Karunatilaka, za okosnicu radnje ima građanski rat, a politički sukobi očigledno predstavljaju teme u fokusu.

Naime, „Prorokova pesma” odvija se u zamišljenom Dablinu koji zapada u desničarsku tiraniju i prati borbu Ajliš Stek, naučnice i majke četvoro dece da održi porodicu na okupu usred građanskog rata. Distopijski narativ je pojačan intenzivnim realizmom Linčovog pisanja koje je Esi Edugjan, predsedavajući žirija za dodelu nagrade, okarakterisao kao „trijumf emotivnog i hrabrog pripovedanja”.

 „Nije mi bio cilj da upozorim, već da poručim da se stvari o kojima u knjizi pišem dešavaju veoma dugo i da možda treba da produbimo odgovore na antagonizme s kojima se suočavamo”, rekao je Linč u jednom od intervjua povodom nagrade i dodao da „nije politički pisac”, ali da želi da čitaoci razumeju totalitarizam. Ipak, peti po redu roman ovog autora indirektno prikazuje ravnodušnost zapadnih demokratija prema savremenim ratnim katastrofama.

„Linčova distopijska Irska odražava stvarnost ratom razorenih zemalja, gde izbeglice odlaze na more da bi izbegle progon na kopnu”, napisala je Ejmi Volš u pregledu „Observera”. Imajući u vidu aktuelne krize i konflikte, knjiga je više nego aktuelna. „Prorokova  pesma odražava nasilje u Palestini, Ukrajini i Siriji i iskustvo svih onih koji beže iz ratom razorenih zemalja”, napisala je Melisa Harison u recenziji „Gardijana” i nazvala roman „pričom iz košmara na koju ćete reagovati: moćnom, klaustrofobičnom i užasno stvarnom”. Linč je „Prorokovu pesmu” pisao četiri godine, a kako je izjavio, imao je na umu svetske događaje uključujući Bregzit i uspon nacionalizma u Evropi.

Ovaj „spekulativni politički triler”, kako ga pojedini kritičari kvalifikuju, potpuno je drugačiji od prethodnog Linčovog opusa. Objavljivao je uglavnom pastoralne istorijske romane čija je radnja smeštena u zapadnu Irsku. Prepoznatljiv je po poetskom, lirskom stilu i prikazu kompleksnih tema. Njegov prvenac „Crveno nebo ujutru” je priča o farmeru iz 19. veka, a usledili su „Crni sneg” o životu stočara 1945. godine, „Grejs” o porodici koja se bori da preživi glad u Irskoj i „Iza mora” koji prati sudbinu južnoameričkih ribara nasukanih posle oluje u Tihom okeanu. Za ove romane je nagrađivan, a njegov rad je i pre Bukerove nagrade bio međunarodno prepoznat, posebno u Francuskoj gde je ovenčan priznanjima Prix Libr’à Nous za najbolji strani roman i Prix des Lecteurs Privat.

Pol Linč je rođen 1977. u Limeriku, a živi u Dablinu. Bio je filmski kritičar irskog „Sandej tribjuna” i redovno pisao o filmu za „Sandej tajms”. On je peti irski pisac koji je u tradiciji dugoj 54 godine osvojio Bukerovu nagradu.

Upitan na šta će potrošiti novac od nagrade, Linč je rekao da je „pola toga već otišlo” na hipoteku.