Бисери „Златног ока” у Ковину

Ковин –  Опус врхунских мајстора фотографије, насталих током минулих шест деценија, својеврстан је времеплов и еволуција у изради фотографије, те верујемо да ће ова изложба за посетиоце, како оне старије, тако и млађе, а нарочито за љубитеље фотографије, бити права посластица, напомиње Миливој Грчић, директор Центра за културу Ковин који, у сарадњи са и Удружењем новинара Војводине, представља изложбу „Бисери Златног ока”, постављену до 10. децембра у Галерији центра.

„Златно око” виртуелна галерија фотографских остварења, која стрпљиво чека тренутак да се покаже љубитељима фотографије, први пут је засјало октобра 1961, а Нови Сад и Југославија, по оцени критике, добили су култну, престижну и традиционалну изложбу, вишедеценијско стециште светског фотографског стваралаштва. Рођено у тада авангардној „Техничкој трибини”, добија замах у окриљу Фото и кино-клуба „Бранко Бајић”, да би од 1973. године, под покровитељством председника Југославије, Јосипа Броза Тита и Међународне асоцијације за уметничку фотографију ФИАП, стасало у један од најцењенијих светских фотографских салона.

–  Све до 1993. када је „Златно око” на подмукао начин „угашено”, организатори су успели да сакупе неколико стотина врхунских светских фотографија, а уз сагласност аутора и да Нови Сад у посебно основаној Фото галерији чува њихове радове, као темељ будућег и онда јединственог Музеја фотографије у свету. Сви дародавци широм света, тада су из војвођанске престoнице примили и писане сертификате с пригодним захвалницама – каже мајстор југословенске фотографије, Боривој Миросављевић, први добитник награде „Златно око”, давне 1961. године, напомињући да је тако настала колекција врхунских фотографских радова из више од педесет земаља са свих континената.

У тренутку када се очекивала финализација сјајне идеје и одлука о отварању јединственог фотографског музеја, догодиле су се велике друштвене промене, Југославија је нестала, дошло је до познатих трансформација друштвених организација и власништва над њиховом имовином.

– Лов у мутном је учинио своје, па је тако и благо „Златног ока”, помешано са отпадом и ђубретом, доспело на градску депонију. Пропале су многе вредности, али је ипак део тог непоновљивог блага сачуван захваљујући ентузијастима и већ деценијама се очекује да оно буде враћено тамо где припада. Задруга „Медијакулт”, Друштво новинара Војводине и Музеј Војводине, уз помоћ Градске управе за културу Града Новог Сада, настоје да и овом изложбом, подсете на „преживеле” бисере „Златног ока”. Надамо се да ће они наћи место у будућем, нашем првом и уопште једином Музеју фотографије. чија је реализација планирана у новој Стратегији развоја културе Републике Србије до 2027 – истиче Боривој Миросављевић.