„Лимени добош” у ЈДП-у

Представе „Лимени добош” по мотивима истоименог романа Гинтера Граса, у адаптацији и режији Васила Христовa, нови је сценски искорак Југословенског драмског позоришта. Премијера је вечерас од 20 сати на великој сцени „Љуба Тадић”. Дело је превела Олга Требичник, драматуршкиња је Весна Радовановић, сценограф Костантин Трпеноски (mvv.design), костимографкиња Марија Марковић Милојев, композитор Никола Коџабашија, а сценски говор обликовала је Љиљана Мркић Поповић.

Имао сам част да будем позван да режирам представу „Лимени добош” у ЈДП-у. Тако сам се прихватио нимало лаког задатка да урадим редитељску адаптацију-драматизацију овог великог романа. Наравно, сваком редитељу је част кад режира у овој угледној позоришној кући, али је мени то од већег значаја но осталима. Ево и зашто. Студирао сам на београдском Факултету драмских уметности. Најлепше године живота провео сам у Београду и заволео га више од било ког града на свету. Београд је постао мој дом. Кад је 1992. године све отишло у суноврат, отишао сам из Београда и никад се више нисам вратио у овај град. Хиљаду пута сам имао могућност, али је свесно нисам искористио. Нисам желео да се суочим с прошлошћу. Али сада, после више од 30 година, коначно је дошло време да избацим малог Оскара из себе – каже Васил Христов.

Весна Радовановић наглашава:

– „Рат се испуцао. Петљало се око мировног уговора и давало повода за будуће ратове…”, каже се у једном од почетних поглавља Грасовог романа. И, заиста, као да је крај сваког рата обележен неодигравањем четвртог чина, недовршавањем приче, нерашчишћавањем. Као да се сваки пут свима само замажу очи шареним лажама у виду шарених застава и печата на мировним споразумима који личе на темпиране бомбе што само чекају прави тренутак да се активирају или да буду активиране, и онда све изнова, али за неке нове генерације које нису биле питане ни за претходне ратове, ни за тај у ком су стављени пред свршен чин: или да учествују или да дезертирају. Да буду слављени мртви хероји, сажаљевани преживели ветерани или презрене живе кукавице. И, како то променити? Шта се може предузети? Да ли се може подићи глас? Оскар, главни јунак „Лименог добоша” доноси управо ту одлуку. Он подиже глас одмах по рођењу, при сусрету са светом који је деформисан, дисторзиран, демонски оболео од самога себе. Подиже глас из потребе да јасно да до знања да он том друштву одраслих, који сопствене монструозности не може или неће да види, одбија да припада. Подиже глас решен да буде другачији од њих…

У глумачкој екипи су Миодраг Драгичевић, Јована Беловић, Марко Јанкетић, Јоаким Тасић, Ива Манојловић, Лазар Ђукић, Тамара Шустић, Теодор Винчић и Раде Стојиљковић.