Просечна старост 42 године

ИНТЕРВЈУ
Др Младен Давидовић,
интерниста-геријатар
Просечна старост становника Србије износи 42 године, а, са 17,30 одсто становника који имају више од 65 година, наша земља спада у ред, не старих нација, већ изузетно старих држава. На ову истину подсећа нас наш познати професор др Младен Давидовић, интерниста-геријатар, начелник Одељења за геријатрију Градске болнице у Београду. Октобар се у свету обележава као месец посвећен старим особама.

Зашто Србија постаје све старија држава?

Србија је у самом врху остарелих нација. Нажалост, наше становништво није све старије због доброг живота, као што је то случај у Јапану, Грчкој и Италији. Основни разлог за то јесте низак наталитет и велики одлив младих из Србије. Пре две, три деценије, када сам одлучио да ми геријатрија буде специјалност, број старих није премашивао осам до девет одсто укупног становништва. Посебно алармантно у једној држави постаје када број људи старијих од 75 година буде већи од броја младих до 18 година, а ми се приближавамо и тој негативној статистици.

Какав је однос старих и младих у Србији?

Овај однос често се представља као сукоб генерација. Међутим, уместо рата генерација, за све би био бољи цивилизацијски договор. Уместо да у будућности инвестирамо новац, учврстимо везе међу генерацијама и у породици. Нико неће боље чувати децу од „баба-деда сервиса”. Деца добијају више топлине, а бабе и деде осећај да су корисни.

Колико у Србији посвећујемо бригу старим особама?

Имамо врло мало специјализованих установа за старе и стручњака који се баве геријатријом. Држава је то препознала, па сада у документима стоји да свака болница у Србији треба да има пет одсто кревета за старе и пет одсто постеља за такозвану палијативну негу. Стварање геријатријских кадрова није само услов побољшања квалитета живота старих, већ и питање добре економије. Стари болују од више болести и имају потребу за низом специјалиста различитих грана. То је скупо и тешко оствариво. Инвестиција у геријатрију, по искуствима околних земаља, смањује трошкове: дужину лежања у болници, број повратака у болницу и понајвише квалитет живота старих.

Да ли је наука открила зашто неке нације живе дуже?

Дуг животни век у Јапану, Грчкој и Италији геријатри често називају „тајном три острва”, јер се најдуже живи баш на острвима – на Окинави, Сардинији и Криту. За Окинаву кажу да разлог дуговечности лежи у наслеђу, у Сардинији је за то заслужан начин живота, а на Криту – медитеранска дијета. Истина је да за сва три острва важи исто правило: активност, здрава храна и наслеђе.

Већ дуго Нобелова награда у медицини није додељена научницима који се баве откривањем тајне старења. Да ли је наука престала да трага за тим одговором?

Леонард Хаyфлик, један од најпознатијих геронтолога, тврди да је продужење врсте основни задатак у природи. Регистар аристократских породица у Великој Британији показао је да су најдуже живеле жене које су добиле дете у каснијем животном добу. Као да су то продужење живота добиле у циљу остварења основног задатка. Рад, чак и у трајању од 16 сати дневно, продужава живот, али у смислу активности, односно посла који волимо, а не посла који радимо под стресом и у страху за егзистенцију. То скраћује живот.

Колико су истините приче да гладовање продужава живота?

Гладовање је једини поуздан начин, који је доказан у експериментима, као метод за продужење живота. Проблем је настао, када ти експерименти нису показали исте резултате код човека, као код црва или мишева. Чини се да гладовање продужава живот оних врста које се хране једноличном храном. Недостатак такве хране угрожава репродукцију и она се привремено обуставља, а у истој мери продужава живот! Човек се храни врло разноликом храном и за такве врсте је ово правило мање важно.

Оливера Поповић