Шта кад Руси оду...

  Шљиве ранке и крушке караманке ушле су у песму. Кукуруз, свиње и мекиње делују прозаичније и не срећу се чак ни у народним пошалицама. Али о свему томе, и још много чему другом, говори се са озбиљношћу и дужним поштовањем у емисијама Захарија Трнавчевића – некада на Телевизији Београд у серији „Знање-имање”, сада у циклусу ТВ Б 92 „Знање на поклон”.

Много шта се за четири деценије професионалног рада овог новинара, управо награђеног за животно дело на фестивалу репортаже „Интерфер”, променило у пољопривреди. Али, није се мењала Трнавчевићева дубинсказаинтересованост за село, његова искрена посвећеност сељаку. Такву оданост створило је чврсто уверење да се пољопривреднику може, и мора, и преко телевизије помагати да се у технолошке, организационе, законодавне, финансијске мене уклапа на сопствену корист. Или бар на што мању своју штету. А за то је потребно знање и отуд су наслови ових емисија суштина поруке коју оне шаљу.

Истрајност и преданост не би биле довољне за дуговечност и успех програма кад уз њих не би било и великог новинарског знања. И зато се током деценија, подједнако и на терену и у студију, Трнавчевић потврђивао као уважавани и омиљени гост, односно као добронамеран и срдачан домаћин. Једноставно опхођење, јасан говор, ненаметљив ауторитет створили су аутора коме се верује, човека од потпуног поверења и, без претеривања, институцију у овој врсти специјализованих емисија.

Свако „Знање на поклон”, па и најновије, показује колико може бити занимљиво и широј публици. Ту се, примера ради, расправљало какав ће бити овогодишњи род пшенице, па тим и њена цена, шта ће пољопривреди донети предложени ребаланс републичког буџета, какви су услови за исплативу производњу здраве хране у Србији, како да се воћари припремају за дан кад ће одавде отићи Руси као сада највећи купци и увозници...

Сличне теме нашле су се истог дана и у емисији „Знање-имање” РТС-а, мада је Јасмина Никитовић-Стаменић за главно место сусрета изабрала бачко село Селенча. Одржавајући високе почетне стандарде серије, она добро уклапа централни монотематски блок емисије са актуелним вестима, а основном информативном слоју придодаје забавније делове – појединости из локалног фолклора, културне традиције, историјског наслеђа... Јавни сервис тако испуњава не само своју обавезу да дужну пажњу посвети пољопривреди и с њом повезаним привредним делатностима, већ и да на екран проследи непосреднију и аутентичнију слику из живота села.

За новинарку РТС-а могло би се рећи да је „изашла из Трнавчевићевог шињела” – што ваља пожелети и његовим садашњим сарадницима на телевизији Б 92. Охрабрује опредељење тих млађих новинара да се окушају мимо „престижних” области какве су интервјуисање политичара или певача, извештавање са филмских фестивала или модних ревија... Јер се и ту, истина реткима, смеши слава. Популарност, иначе, не мора да има директне везе са професионалним врлинама појединих ТВ лица, као што ни новинарски углед не мора да зависи од атрактивности области у коју се улаже.