Разговори о уметничкој игри

Завод за проучавање културног развитка покренуо је серију разговора о уметничкој игри у Србији поводом сто година Балета Народног позоришта у Београду. У Галерији Завода, одржана је друга трибина посвећена овој значајној теми.

O Балету Народног позоришта у Београду, институцији која представља меру вредности уметничке игре у Србији, кроз пресек садашњег стања – снага и могућности, говориле су: Ана Павловић, примабалерина и уметничка директорка Балета НП, Смиљана Стокић, солисткиња и извршна директорка Балета НП, Ива Игњатовић, балерина и представница Удружења балетских уметника Србије, и др Вера Обрадовић Љубинковић, редовна професорка Факултета уметности Звечан – Косовска Митровица. Учеснице су биле сагласне у томе да је за будућност балета и уопште уметничке игре у Србији неопходно додатно улагање како у просторе, тако и у подстицаје за младе играче, како би они након завршене играчке каријере могли на адекватан начин да наставе бављење уметничком игром кроз кореографију или балетску критику.

Модератор разговора била је мр Драгана Мартиновић, истраживач Завода за проучавање културног развитка. Програм је организован у оквиру пројекта Завода „Форум о оправдању стваралаштва”, уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Ана Павловић говорила је о балету Народног позоришта, креирању репертоара, постављању премијера, али се осврнула и на своју богату тридесетогошњу играчку каријеру, истакавши да „људи често долазе на балет по позиву, али их онда балет увуче у свој магични свет, те након тога увек траже карту више”.

Смиљана Стокић указала је на чињеницу да Народно позориште покрива аспекте класичне и савремене игре и ангажује играче различитог типа. „Играчи су специфични по томе што они на врхунцу свог уметничког искуства не могу телесно да испрате све техничке захтеве, или барем не по свим стандардима, стога је неопходно да они имају и бенефицирани радни стаж, али и могућност да наставе своју каријеру као кореографи или критичари.”

Као балерина и представница балетских уметника Ива Игњатовић истакла је важност деловања Удружења балетских уметника Србије кроз чије активности се млади охрабрују и подстичу да буду кореографи и критичари, јер је управо то оно што недостаје нашем балету. Вера Обрадовић Љубинковић осврнула се на историјски развој балета у Србији, прочитавши кратку, духовиту критику из „Политике”, која је осванула у штампи након извођења руских балетских уметника и легендарне балерине Маргарите Форман 1921. године, показујући кроз пример неопходност стручне писања о уметничкој игри.