Брига о климатским променама

Све је познато о климатским променама, а нико ништа не зна. Планета Земља је као мотор с унутрашњим сагоревањем, бар од тренутка кад је човек запалио прву ватру, па прве парне индустријске револуције, па до данашњих дана, кад се мотор с унутрашњим сагоревањем планетарно опасно загрева, а свако зна – што је већи мотор, то су већи системи за хлађење. И у том грму лежи зец. Повећано стварање енергије није праћено повећањем уклањања топлоте с површине планете као термодинамичка функционална равнотежа.

Алтернатива су нам фотонапонски панели као извор чисте енергије, али и прљавог енормног загревања околине. Упијајући одређене таласне дужине сунчеве светлости, скоро црни фотопанели стварају струју, али се успут највећи део сунчевог зрачења упија у конструкцију панела загревајући је, а она загрева ваздух – околину, што је вишеструко штетније од користи.

Оптужили смо краве за метанско загађење, а биоотпад планетарних шума нормално трули и притом ослобађа метан милионима пута више од сиротих преживара. Тврде нам да је атомска енергија будућност, чиста, поуздана, без емисије угљен-диоксида и метана, али она у суштини доноси додатно загревање површине планете на безброј начина. Када ћемо схватити да није проблем у енергији, већ у непостојању равнотеже уношења и изношења додатних енергија?

Планети треба омогућити да се хлади. То су ефикасно вршиле ледене капе, скоро стопостотним рефлексивним површинама леда и снега. Снежне зиме су напросто давале предах климатском топлотном загађењу. Показало се да то није довољно, јер не постоји загревање загађењем угљен-диоксидом, већ опште топлотно загађење, бескрајно комотно шенлучење енергетским ресурсима без система, да се сваки додатни енергетски мегават после употребе као топлотно загађење избаци у свемирски простор идеалан и природан за хлађење.

Већина онога што зидамо и чинимо постаје топлотни упијач хиљаде километара црног асфалта, милион квадратних километара све тамнијих црепова и бетона. Ми прегревамо градове лети, па то лечимо клима-уређајима који их додатно прегревају и то је невероватна прича која нашој технолошкој генијалности не служи на част. Стотинама милиона клима-уређаја спасавамо наше мале светове комфора, собе и куће од вишка топлоте, а онда своју муку испоручујемо остатку света на планети. Краве су милион пута мање штетне од преживара енергије клима-уређаја, па ником ништа. Постоји ли покрет за елиминацију истих? Брига о климатским променама постаје бабарога којој не смета да они који о њој брину своју бригу решавају и суперкомпјутерима за вештачку интелигенцију, која краде све већи део струје на планети, такође штетније од крава.

Мр Томислав Сухецки,
|сликар