„Идеолошка победа” Ле Пенове над Макроном

Био је то изненадни „удар” у француском парламенту у режији Марин ле Пен. Лидерка десничарске странке Национално окупљање поручила да ће њени посланици гласати за нову владину верзију закона о имиграцији називајући то својом „идеолошком победом”.

Будући да је давно обећао доношење реформе мигрантске политике, Емануел Макрон није имао куд него да „прихвати понуду”, чиме је упао у замку своје политичке супарнице.

Одлука Ле Пенове да подржи закон, скројен по њеној мери, који би требало да заустави прилив нелегалних миграната изазвао је поделе у редовима Макронове владајуће странке Препород. Исход те Макронове Пирове победе, у којој је у уторак касно увече за пооштрену верзију закона гласало 349 посланика, укључујући и 88 представника Националног окупљања, суочио је Јелисејску палату са политичком кризом.

Готово четвртина посланика Макронове коалиције била је уздржана или је гласала против закона, а министар здравља Орелијен Русо је у знак протеста дао оставку.

Министар унутрашњих послова Жералд Дарманин је након изгласавања закона покушао да испегла ствар поручивши да је закон „заштитио Французе”: „Било је тренутака великих потешкоћа, али сада можемо бити задовољни што је већина посланика јасно гласала за веома снажне мере.” Устајући у одбрану закона, министар полиције је рекао да је влада морала да предузме оштрије мере по питању имиграције како би зауставила пораст рејтинга странке Национално окупљање, која је сада највећа опозициона партија у парламенту.

Цену оваквог компромиса са ставовима крајње деснице, по својој прилици, платиће влада која од прошлогодишњих избора нема стабилну парламентарну већину. Француски медији не искључују могућност да још неко од министара поднесе оставку. Све су очи упрте у Емануела Макрона, који ће, како неки предвиђају, направити измене у кабинету укључујући и на премијерској позицији, не би ли ојачао пољуљану владу.

Спорни део усвојеног закона је по оцени политичке левице копија „заветног манифеста” десничарске политике, коју је прво заступао Жан-Мари ле Пен, потом и његова кћерка Марин, заложени за увођење „националне преференције”. То у пракси значи да Французи имају приоритет у остваривању државних бенефиција.

Кључни део пооштрене верзије прописа предвиђа да странци право на социјално осигурање могу да остваре у два случаја: ако у Француској живе најмање пет година, или 30 месеци ако имају посао. То су решења за које се Национално окупљање залаже већ годинама.

Будући да је недељу дана раније удружена опозиција одбацила првобитни владин предлог закона пре него што се о њему и отворила расправа, Макрону су били потребни гласови Националног окупљања. Специјални парламентарни одбор је брзо саставио компромисни текст. Као резултат тога, центристичка влада је предложила много оштрији „десничарски” закон којим је странцима смањен приступ социјалним бенефицијама. Пооштрена су правила за стране студенте, уведене миграцијске квоте, а отежан је и пут деци странаца рођеној у Француској да добију држављанство. Такође, нови закон предвиђа да осуђени за тешке злочине који имају двојно држављанство могу изгубити француско.

„То је болесна победа”, поручио је политичар крајње левице Жан-Лик Меланшон на друштвеним мрежама и додао: „Без 88 гласова Националног окупљања, влада би имала мање од апсолутне већине. Појавила се нова политичка осовина.”

У заједничком саопштењу око 50 организација за заштиту људских права, укључујући и Француску лигу за људска права, каже се да је парламент изгласао најрегресивнији закон у последњих 40 година за права и услове живота странаца, укључујући и оне који су дуго били у Француској.

Влада се није сложила са оваквом оценом и поручила да он такође садржи либералне мере као што је регулисање радника на црно у секторима са недостатком радне снаге, укључујући грађевинску индустрију, секторе здравства и неге, хотеле и ресторане.

Премијерка Елизабет Борн је на друштвеној мрежи „Икс” написала да је усвајање закона био „неопходан, користан рачун” који су Французи желели. Она је истакла да је влада у овом случају поступала ефикасно, у складу са вредностима Републике уз оцену да је победио „општи интерес”.