Обреновац обележио 164 године постојања

Указом кнеза Милоша из децембра 1859. године основан је Обреновац. Сто шездесет четири године постојања обележено је јуче академијом, али и отварањем изложбе радова академских сликара учесника Ликовне колоније.

Обреновац је од 1957. године укључен у заједницу београдских општина и тренутно у њему живи 75.949 становника. Ова општина може да се дичи својим природним добрима јер има Забран, Потковицу, Јозића колибу, Арборетум, манастире у Грабовцу и Мислођину, цркву брвнару у Орашцу, али и велики број споменика културе, спортских и рекреативних објеката. Обреновац је град привреде, убрзаног развоја чији су носиоци Термоелектрана „Никола Тесла” и предузеће ПРО ТЕНТ.

Након велике поплаве 2014. године у којој су страдали људи и која је нанела огромне штете у материјалном и економском смислу, Обреновац је успео да се опорави и да за многе престоничане постане ново место за живот.

Како кажу поједини хроничари, прошлост Обреновца је дуга, али је историја кратка јер је више пута уништаван. Зато и не чуди што је његово старо име Палеж.

Ово име место је, нажалост, добило по томе што је више пута спаљивано за време Турака.

– Пред Други српски устанак сви српски великани били су сложни и заклели су се да дижу устанак, али чекао се кнез Милош, ког је у Београду као најопаснијег задржао Сулејман-паша Скопљак. Кнез Милош је на једвите јаде изашао из Београда, а његову дотадашњу неодлучност да се подигне устанак убрзали су управо договори великаша. На Цвети 24. априла 1815. године на великом народном сабору у Такову одазвао се молби окупљених старешина да их не издаје и обратио се народу чувеном реченицом: „Ево мене, а ето вама рата с Турцима!” У то време, Палеж је био важно место и за Турке и за Србе. Турци су у њему имали развијено насеље и одатле контролисали Ваљевску и Београдску градску нахију, а посебно прелазе преко Саве. Србима су баш ти прелази били потребни за пристизање помоћи сваке врсте – кажу у општини Обреновац.

Да би појачао турску снагу, Сулејман је у Палеж послао триста коњаника и пешака. Журећи од Чачка ка Палежу, кнез Милош пошаље гласнике околним старешинама да са војском крену ка Палежу. Када је кнез стигао, чекало га је 2.000 српских бораца спремних за остварење његовог плана.

Српска победа у бици на Палежу била је изузетно важна. После те победе пут од Београда ка Шапцу и Ваљеву пао је у српске руке. У Забрежју је отворена веза са Аустријом и могућност да се прихвати помоћ у муницији и оружју.

Тековину боја на Палежу чинили су један заробљени турски топ и једна турска лађа. Тек ослобођени Палеж још је био у ватри и диму кад је кнез Милош хитао преко Саве у даља освајања. Изразиту наклоност Обреновчана кнезу Милошу, коју су неки и главом платили, он је „наградио” тако што је одобрио да Палеж добије име по њему. Тако је указом кнеза Милоша 7. децембра (20. децембра по новом календару) 1859. године Обреновац добио име које носи и данас – кажу у општини.

Извориште лековите воде

Обреновац се налази на прелазу из равничарске у брдско-планинску регију, на важној комуникацији низ Саву и Дунав. Смештен у горњем левку долине Колубаре и њеном ушћу у Саву, представља важну  раскрсницу путева.

Поседује извориште лековите воде чији је медицински квалитет потврђен још далеке 1899. године. Крсна слава Обреновца су Свете Тројице.