Царство лептира

Нежност и крхкост лептира који су симбол поновног рађања, различитости, лепоте и душе привукли су пре 15 година Исидора Сарића и „заразили” га посебном врстом љубави. Откако је, као седмогодишњак, у дворишту у Улици 27. марта у Београду, ухватио првог лептира, Исидор и данас трага за њима по врлетима Шар-планине, Дурмитора, Копаоника, кањону реке Матке у Македонији и по местима где само нога искусних планинара стиже. У својој колекцији поседује око 160 врста, и чува их иза стакла на зиду своје собе.

– Чини се да је ове прелепе летаче лако ухватити, али у стварности је много другачије. Најлепше и најређе врсте живе на неприступачним местима, литицама и у јаругама тако да је њихово хватање веома тешко. Лептир је изузетно брз, лети од 10 сати ујутро до 15 часова, и то на температурама које достижу 40. подељак, а крије се и у жбуњу, међу шибљем и копривама. Често су му прве комшије змије или дивље животиње. Зато, да би стигли до њих, љубитељи лептира морају добро да познају природу и да, пре свега, имају истраживачки и авантуристички дух – објаснио је Сарић.

На свом путу за овим тешко ухватљивим лепотанима често се догађало да се нађе и у непријатним ситуацијама.

На Дурмитору сам, трагајући за лептиром, ушао на њиву засађену детелином. Власник ме је опоменуо да је не газим, али га нисам послушао. Помислио сам да више неће обраћати пажњу на мене, али се он однекуд створио и припретио да ће да пуца. Није ми баш било пријатно – с осмехом препричава један од доживљаја овај младић.

(/slika2)Исидор је самоук. Знање црпи из литературе, нарочито британске, јер, како каже, мали је број оних који на балканским просторима познају лепидоптерологију, односно науку о лептирима.

– У својој колекцији поседујем балканског шафрановца, ендемичну врсту која обитава на Копаонику, затим јужни оранж тип, који спада у најређе у Европи и кога сам пронашао у кањону реке Матке. Најлепши и највећи су свакако егзотични лептири, као што је плави морфо који живи у тропским шумама Бразила, а кога сам добио на поклон. Међутим, још сањам о најређем и најтеже ухватљивом примерку – птицокрилом лептиру краљице Александре, који живи на Новом Зеланду, заштићен је законом и један примерак кошта око 30.000 фунти – каже Сарић.

На путовањима Исидор остаје и по три месеца, обавезно носи прибор за прву помоћ, а на различите начине се довија да дође до најудаљенијих места.

– За планину Румију изнад Бара, где такође обитавају ендемичне врсте, био ми је потребан водич, па сам покушао да на то наговорим једног мештанина. Он ми је одговорио да ту нема ничег и да тамо ни „међед не иде”. Међутим кад сам рекао да пар лептира достиже вредност и 200 евра, добио сам одговор да све може зачас да се организује. Лептири не живе дуго, поједине врсте само један дан, мада постоје летачи чији је животни век годину дана. Колекционари тврде да се у колекцијама, иза стакла, „живот” појединих врста лептира продужава.

Многима је, ипак, од посматрања лептира прободених иглицом лепше да уживају у њиховом лету у природи, лепршању са цвета на цвет или јединственој љубавној игри.