Јесењи радови у башти

Долазак хладнијих јесењих дана није разлог да ваша дворишта и терасе увену, иако летње сорте, истина, престају с цветањем. У октобру можете разделити и посадити старије биљке, проредити и окопати прегусте засаде, те посадити украсно грмље или дрвеће. Уколико још нисте посадили луковице, искористите понеки топлији јесењи дан и за те радове у башти. Зумбули, лале и нарциси добро подносе ниске температуре и њихове луковице саде се у јесен. Да бисте их заштитили од пољских мишева, који их могу појести у недостатку друге хране, можете их оградити жичаним корпама или уском мрежом од нерђајуће жице.

Луковице садите на дубини двоструко већој од њих самих, а у рупу обавезно поставите дренажни слој од шљунка. Гомољасте и луковичасте биљке које добро подносе ниске температуре могу провести зиму и напољу у саксијама. Међутим, морају се заштитити од сувишне влаге у земљишту, па их стога оставите испод настрешнице. Ако желите да улепшате двориште, како би оно било шарено и током хладнијих јесењих дана, најпопуларније решење су хризантеме. Та лепа биљка цвета у разним бојама и нијансама, па није чудо што љубитељи цвећа називају хризантеме „јесењим лепотицама”. Баштовани препоручују да се велике хризантеме саде појединачно а да се мање комбинују с другим биљкама.

Иначе, луковице су група најатрактивнијих и најразличитијих биљака у башти. Просто је немогуће описати сву разноликост у величинама, бојама, мирисима или облицима њиховог цвета. Спадају у врсте које је лако узгајати јер се брзо прилагођавају новој средини, а кад их једном посадимо појављиваће се изнова, годинама, без неке посебне неге. Места на којима могу да се саде у башти су ограничена само нашом маштом, будући да могу расти у саксијама, лејама са сезонским цвећем или перенама, испод дрвећа или на травњацимадајући „дивљи” ефекат баште.

Термин „луковице” се користи за биљке које имају задебљан корен, са способношћу складиштења резерви хране за период мировања. Овај термин обухвата не само биљке које имају тзв. праву луковицу, већ и оне са ризомима, кртолама или кртоластим корењем. Иако су сличне, између њих ипак постоје јасне разлике.Из луковица можемо да добијемо предивне цветове за сваки период године, почев од краја зиме, када цветају висибабе (Galanthus), рани крокуси, анемоне итд. Почетком пролећа се појављују лале, нарциси, зумбули, коцкавице (Fritillariа)итд. Већина перуника цвета у рано лето заједно са украсним луковима (Allium). Средина и крај лета право је време за цветање далија, бегонија, љиљана, гладиола итд. Када стигне јесен, далије су још увек у цвету,а њима се придружују амарилис, цикламе, јесењи крокуси, нерине итд.

Луковице могу да расту у свим деловима баште. Већина воли осунчане позиције и добро дренирано земљиште као што су лале и гладиоле. Са друге стране, тролист (Trillium) и плави звончићи (Hyacinthoides) уживаће у сенци. Врсте ниског раста, крокуси и анемоне, најбоље је садити по ивицама леја или у каменим баштама, док је за високе врсте намењена средина или задњи део леје. Ипак, како сва правила постоје да би се кршила, тако се и луковице успешно гаје и комбинују на више места у складу са нашим жељама.

Чест је случај да се сетимо ове групе биљака тек када их видимо да цветају у комшијиној башти. Нажалост, тада је већ касно и време сађења тих врста је давно прошло. Постоје две главне сезоне куповине и сађења, и то јесен или касна зима. Пролећне луковице спадају у отпорне биљке које могу да поднесу ниске температуре и оне се саде у јесен. Полуотпорне летње луковице се саде почетком пролећа, док се неотпорни гомољи далија износе тек када прође опасност од касних пролетњих мразева. Ако нисмо сигурни, најбољи показатељ правог времена сађења луковица је када се оне појаве у продаји.