Грађевински скелети као споменици похлепи

Будва – „Обустави продају, поручио ти је Марко. Конзервирао је градилиште, ко зна када ће радови бити настављени. И када ће станови бити усељиви. Ма и Руси дижу сидра. Тешко је, брате, нико нема пара. Биће затворених градилишта колико хоћеш”.

Телефонски разговор између човека средњих година који је, очигледно, у бизнису и његовог пријатеља, ненамерно чујемо (гласан је преко сваке мере) у башти нове бензинске пумпе у Режевићима око које су бројна градилишта нових стамбених зграда, апартмана, туристичко-угоститељских објеката. Грађевинске машине после летње паузе зује, али се може догодити да застану на многим објектима. Понегде се то већ дешава.

Читалац, дакако, погађа: финансијска криза захватила је градитеље дуж Црногорског приморја. Прво је опао промет некретнина, многи изграђени станови и виле нису продати, нема ни промета земље у већој мери. А онда ни новца да се доврши започето.

Вјечеслав Лејбман, директор „Миракс групе” за Балкан упозорио је пре нешто више од месец дана да ће на јесен цене некретнина почети да падају и да ће се вратити на ниво од пре три-четири године. Он је тада казао да је током протекле четири године на овом подручју било само 20 одсто реалних трансакција, док је остало у зони – спекулација. То је, дакако, довело до неадекватне процене земље на тржишту. Квадратни метар земљишта се продавао по цени од 400, 600 па и 800 евра, а цена станова се кретала од 3.500 до 8.000, па и 10.000.

– Криза ће бити болна за многе власнике али она је суштинско прочишћавање и један позитиван фактор за тржиште некретнина у Црној Гори. Та дешавања ићи ће на руку инвеститорима, јер ће после ових промена моћи да купују земљу и да се баве реалним, а не спекулативним пословима, казао је Лејбман.

Но, овојесења криза није само погодила руске грађевинаре и власнике земљишта који су се на рачун плацева задужили. У правом су хаосу и многи домаћи инвеститори који су на купљеним плацевима уз море почели градњу објеката са по 20 и више станова, уверени да ће зарадити „као нигде”. Новац који су имали утрошили су у бетон и гвожђе, станове нису продали са пројекта и онда су потражили последњи спас – банкарске кредите. Но, уследила је финансијска криза у САД и Западној Европи која се неминовно рефлектовала и на ове крајеве, која је највише погодила банке. Стопирани су кредити, па стога долази до конзервирања градилишта. Биће, кажу на Приморју, тога све више. И што је најгоре, те ружне слике на узвишењима поред магистралног пута а и у самим градовима и приградским насељима могу дуго потрајати. Нарочито у протекле две године започето је много објеката уз обалу. Ко све није градио јер је важила прича да се нигде не може боље зарадити. Рачуница је била отприлике оваква: квадратни метар стана инвеститора кошта, зависно од комфора, од 500 до 900 евра, а продаје га и до десет пута више.

Ко је уграбио,уграбио је, смеше се приморци.Ко није на новац ће дуго чекати поред „споменика” похлепи којих ће, веле, од Игала до реке Бојане бити на хиљаде.