Светски „Зенит”

Фототипско издање авангардног часописа „Зенит” и монографија о часопису коју су урадиле историчарка књижевности Видосава Голубовић и историчарка уметности Ирина Суботић, после две године великог труда најзад се налази пред нашом и светском јавношћу. Ово капитално дело настало је заједничким трудом три суиздавача – Института за књижевност и уметност из Београда, Народне библиотеке Србије и Културно-просвјетног друштва „Просвјета” из Загреба. Штампано је у импресивном тиражу од 1.000 примерака, а од пре неколико дана налази се у свим бољим књижарама у Београду и Србији, по цени од 12.500 динара.

На јучерашњем представљању овог прворазредног издавачког подухвата у Народној библиотеци Србије, капиталног пројекта којим се у свету можемо само похвалити и којим показујемо да у историји авангардних покрета Европе једно од важнијих места припада и часопису „Зенит”, речено је да је овај часопис ван сумње најзначајнији авангардни часопис на простору међуратне Југославије. „Зенит” је покренут у Загребу 1921. године, две године касније прелази у Београд и ту излази до 1926. године, главни уредник и нека врста спиритус мовенса био је Љубомир Мицић који је, према речима Весне Матовић из Института за књижевност и уметност из Београда, непосредно поделио и понео, може се без претеривања рећи, терет драматичних збивања и неповољан епилог овог најаутентичнијег и најзначајнијег авангардног гласила на југословенском простору.

– Ово издање излази на запрепашћење свих Срба и елитистичких народа – рекао је јуче Сретен Угричић, управник Народне библиотеке Србије, који је додао да се на интернет сајту Народне библиотеке Србије, поред информација о самом издању, фотографија и текстова Видосаве Голубовић и Ирине Суботић о томе, налази и комплетни часопис „Зенит” а све је то увршћено и у светску дигиталну баштину. Угричић је најавио серију предавања, округле столове о „Зениту” као и могуће организовање међународне конференције, односно стручног научног скупа који био одржан 2009. године.

Говорећи о фототипском издању „Зенита”, Видосава Голубовић, ауторка једне од две студије укључене у књигу која прати фототипско издање, нагласила је да је његово објављивање културни догађај првог реда и да је „Зенит” био гласило националног и европског ранга. Ирина Суботић, ауторка друге студије, говорила је о томе колико се овим издањем отварају нове странице изучавања „Зенита” и код нас и у свету и да се њиме доказује да код нас авангарда није постојала само као идеја. Из „Зенита” и из саме богате заоставштине Љубомира Мицића у коју су аутори овог издања имали увид, рекла је Ирина Суботић, доказује се свету како нове идеје и нове перспективе побеђују.

Репринт „Зенита” и монографија која га прати штампани су у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Топчидеру, а о техничком изгледу књиге, о квалитету илустрација (фотографија и репродукција) бринуо се Јован Чекић и Коанстудио.