Наго људско тело у фокусу три сликарке

Пожаревац –  Три уметнице, Јелену Тијанић Савић, Оливеру Протић и Јелену Враговић, осим пријатељства повезује и сликарство. Пре три године одлучиле су и да заједно излажу. Тако је настао пројекат, односно изложба „ ЈОЈ”  чији је назив изведен из почетних слова њихових имена. Али смисао је дубљи од иницијала. На изложеним сликама фокус уметница је на нагом људском телу, а „ ЈОЈ” се може тумачити и као узвик који је некада, како наводе, често пратио сваки поглед на голотињу од стране дволичних „чистунаца”, а данас се са отегнутим самогласником у средини користи у „веселој” свакодневици.

То су уједно и мотиви три сликарке, различитих ликовних израза из поља фигурације, да се окупе око представе нагог људског тела.  Свака има завидан излагачки стаж, све су чланице Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајна Србије (УЛУПУДС) и добитнице многих награда и признања.

Изложба њихових радова у Галерији савремене уметности у Пожаревцу отворена је до 16. јануара.

Од Марине Радосављевић, више кустоскиње Народног музеја у Пожаревцу, могло се чути детаљније о њиховом стваралаштву. О Јелени Тијанић Савић рекла је да је позната по својој способности да дубоко ухвати бит и емоције оних које слика – балерине, играче, женске актове. Њена преокупација је приказ мускулатуре добијене из различитих поза тела.

За Оливеру Протић навела је да је реч о уметници са изразитим, привлачним стилом – деликатне линије, снага и интензитет игре светла и сенки су изражајни алати. Њен рад одликује се изузетном занатском вештином, може се још описати као савремена комбинација неокласицизма, ренесансе и романтизма где значајно место заузимају шаре и патерни као нераздвојиви део женске фигуре или њеног окружења, истакла је Марина Радосављевић.

По њеној оцени, Јелена Враговић коришћењем уља на платну и својом пригушеном палетом ангажује гледаоца и наводи га на емоционални одговор који саосећа с темом – мушкарце у новом свету, у дилеми, пред новим изазовима и нејасним улогама што узрокује њихову несигурност и потребу за заштитом, како примећује и сама ауторка.

Јелена Тијанић Савић је рођена у Ужицу, дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, одсек зидно сликарство, где је и магистрирала из области мозаика. Учествовала је у изради мозаика на Саборној цркви у Београду. Осликала је неколико мурала на подручју Србије. Добитница је више награда за своје стваралаштво, а ради као ликовни педагог.

Оливера Протић дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду на катедри за позоришну филмску и ТВ сценографију. Радила је као сценограф и костимограф у више од 70 ТВ емисија, спотова и реклама. Бавила се модним дизајном, а последњих година ради и као професор уметничког обликовања и ликовне културе и као ликовни педагог са децом са посебним потребама.  Њени радови налазе се у приватним колекцијама у нашој земљи као и у Јапану, Јерменији, Грузији, Русији, Америци и неким градовима Европе.

Јелена Враговић рођена је и живи у Вршцу. Имала је више самосталних изложби. Учесница је бројних колективних жирираних изложби и ликовних колонија у земљи и иностранству (Бугарска, Мађарска, Румунија). Њен ликовни опус обухвата пејзажно и фигурално сликарство. Добитница је више награда и признања. Чланица је Менсе.