Усвојен Статут АП Војводине

Нови Сад – После целодневне, на моменте драматичне расправе и у напетој атмосфери, око поноћи гласовима већинске коалиције у Скупштини АПВ, усвојен је нови Статут Аутономне Покрајине Војводине. За усвајање Статута гласало је 89 посланика, 21 је био против, а нико се није уздржао. Председник покрајинског парламента Шандор Егереши је саопштио да ће усвојени Статут бити одмах упућен Народној скупштини републике Србије на разматрање. Јучерашња седница Скупштине Аутономне покрајине Војводине одржана је са само једном тачком дневног реда:  усвајање Предлога статута ове покрајине који је протеклих месеци био главна политичка тема у Војводини, али и преокупација шире јавности у Републици Србији.

Као што су биле опречне оцене о овом документу током јавне расправе, тако су и излагања говорника на јучерашњем заседању парламента била потпуно контроверзна, од тврдње предлагача да је његово усвајање „интеграција Војводине у правни систем Републике Србије, након што јој је пре скоро две деценије одузета аутономија због наметнуте, али неодрживе тежње да се направи паралела са Косовом” до упозорења опозиције да је реч о документу ,,који руши Устав Србије под лажним плаштом европејства, прави раздор међу грађанима републике и нову поделу Срба, сада у сопственој држави”.

Обраћајући се посланицима, председник Извршног већа Бојан Пајтић је најпре упозорио да „некима увек сметају европски принципи и вредности, поготово зато што се уграђују у нови статут Војводине”.

– Увек ћемо бранити свачије право, па и појединих политичара да кажу шта мисле о тексту новог статута, али ћемо памтити да они нама нису дали право да учествујемо у јавној расправи о Уставу Србије – рекао је Пајтић.

Он је устврдио да је садржај Предлога статута прилагођен не само садашњем Уставу Србије него и променама које су се догодиле у Србији у последње две деценије. По његовим речима, у припрему новог статута Војводине зато се и није кренуло са тежњом да се ревитализује оно што је неповратно превазиђено и историјски промењено.

– Аутономија из 1974. године била је аутономија у партијској држави и партијској економији. Ми то не желимо. Зато смо се и трудили да будућа аутономија буде максимално функционална у оквиру савремених актуелних друштвених процеса који у Србији имају већинску подршку грађана и без којих наша држава не може надокнадити болно и трагично заостајање које је доживела на прелазу два миленијума – рекао је Пајтић уз опаску да ,,није проблем Србије у томе што има једну Војводину него је проблем што их нема више”, те да грађани Војводине овај статут доживљавају ,,као јутро после тешке ноћи”, завршавајући своје обраћање речима: „Добро јутро, Војводино!”.

Творцима Предлога статута из опозиције се најпре оштро супротставио шеф посланичке групе Српске радикалне странке Милорад Мирчић тврдећи да је тешка заблуда и подметање да је нови статут значајан допринос интеграцији и стабилизацији Србије.

– Истина је потпуно другачија. Овде је данас на делу дезинтеграција и дестабилизација Републике Србије. Могу да се сложим да је ово историјско заседање Скупштине, али не зато што тежите бољем животу грађана, већ точак историје враћате уназад. Грађани Војводине су се већ два пута, 1918. и 1945. године, изјашњавали да желе да живе у Србији и не видим разлог што се ово питање сада поново покреће – рекао је Мирчић.

Реаговао је председник Скупштине АПВ Шандор Егереши, који се супротставио тврдњама да у тексту будућег статута има ,,прерогатива државе“.

– Не могу да верујем да неки упорно понављају тезу да неко овим актом поставља темеље будућој држави, јер је то нетачно и неодговорно. Предлог је у потпуности прилагођен Уставу Србије, а републички парламент остварује потпуну контролу над његовим спровођењем. Уосталом, нови статут произилази управо из обавезе назначене у Уставу Србије да 90 дана након свог конституисања, Скупштина АПВ мора да донесе нови статут који, међутим, ступа на снагу тек након изјашњавања о њему у Народној скупштини Републике Србије – нагласио је Егереши.Међутим, председник посланичке групе Демократска странка Србије – Нова Србија Борко Илић је изнео потпуно другачије мишљење:

– Предлог статута је противзаконит и противуставан, једноставно зато што превазилази оквире Устава када је реч о надлежностима покрајине. Иако то изричито не пише, апсолутно је јасно да овај акт даје Војводини законодавну власт, а то, поред осталог, чини суштину предложеног статута, чиме се уводи правни хаос у уставни поредак Србије. Тиме се отвара и могућност за константне сукобе између извршне власти Војводине и извршне власти Србије, јер неће се увек исте страначке коалиције истовремено наћи на власти и у републици и у покрајини – скренуо је пажњу Илић.

Шеф координационог тела владајуће коалиције Драгослав Петровић скренуо је пажњу да су таква тумачења погрешна, јер је Предлог статута написан строго у уставним оквирима, а донет је на демократски начин: јавна расправа је вођена у 38 од 45 општина у Војводини, а на првобитни текст нацрта стигло је 135 сугестија и предлога од којих је 68 уграђено у коначну верзију Предлога статута.

Највећи део поподневног и ноћашњег заседања протекао је у разматрању амандмана опозиционих странака на текст Предлога статута. Посланичка група ДСС-Нова Србија поднела је 68 амандмана, али није прихваћен ниједан. Српска радикална странка поднела је 33 амандмана, а прихваћен је тек један предлог који се тиче измене 11. члана овог акта који прописује третман имовине АП Војводине.

С. Живковић

----------------------------------------------

(Не)регуларност седнице

Милорад Мирчић је упозорио председника Скупштине АПВ да је седница нерегуларна, јер право одлучивања има и „група грађана која илегално учествује у њеном раду”, мислећи при томе на четири бивша посланика СРС-а, изабрана по пропорционалном систему, који су у међувремену пришли новој странци Томислава Николића, а задржали посланичке мандате које су освојили као кандидати радикала.

----------------------------------------------

Спорно представништво у Бриселу

Један од писаца текста Предлога статута, Тамаш Корхец, покрајински секретар за управу, прописе и националне мањине, указао је да се злонамерно или из незнања манипулише одредбама о међурегионалној сарадњи, односно могућношћу отварања представништва Војводине у Бриселу.

„Тамо своја представништва има око 300 европских регија, не зато што желе да се отцепе од својих држава, већ зато што се у Бриселу одлучује о највећем делу подстицајних средстава која додељује Европска унија”. На примедбе да Нови Сад овим актом добија статус главног града Војводине, Корхец је рекао да сличних примера има у неколико европских регија (Јужни Тирол у Аустрији, Каталонија у Шпанији), а да нико не доводи у питање да је Београд главни град државе Србије, чији је саставни део и Војводина. Неки посланици су, међутим приметили да је реч о покрајинама са сепаратистичким тежњама.