Шест нових чувара живог наслеђа Србије

Да ли знате шта је мавање кумбаре? А штампујит? За сарачки и ћурчијски занат сте вероватно чули, а сасвим сигурно за тамбурицу и за пливање за Богојављенски крст.

У овом празничном периоду, када се враћамо духовним вредностима, у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије уписано је ових шест нових елемената живог наслеђа, каже нам Данијела Филиповић из Етнографског музеја у Београду.

– Сви традиционални занати су део наслеђа Србије и деловање на њиховом очувању је један од наших задатака. Поред сарачког и ћурчијског, који су сада додати, ту су одраније још и пиротско ћилимарство, клесарски занат и злакуско лончарство, које се налази и на Унесковој репрезентативној листи – каже наша саговорница.

За оне који не знају, ћурчије се баве израдом одевних предмета од коже, сличним занатом се баве и сарачи, али пре свега од коже израђују седла за коње, опасаче, бичеве, каишеве, новчанике…

Како објашњава Филиповићева, да би један елемент могао да буде уписан у регистар, он мора да буде жив и присутан данас, тако да је овде реч о занатима који су опстали.

У сусрет Богојављењу, које се обележава 19. јануара, када се слави дан крштења Исуса Христа у реци Јордан, код нас се упражњава традиција пливања за Часни крст. Иако је овај обичај присутан и у другим православним државама попут Русије, Грчке, Бугарске и другима, Филиповићева каже да свака земља у оквиру очувања свог културног наслеђа води регистре и бележи елементе који су присутни на њеној територији. Тако се исти обичаји могу наћи у културном наслеђу у различитим деловима света.

Техником декоративног веза штампујит, коју негује влашка заједница у источној Србији, најчешће се украшавају свечане женске ношње, а име је добила због начина преношења шаре која је налик штампању.

Неизоставни део Белих поклада, то јест Прочки јесте мавање кумбаре, који је карактеристичан за Сиринићку жупу. Кумбаре су предмети у облику бакљи, праве се најчешће од свежња коре трешњиног дрвета, причвршћени на процепљени штап. Мештани окрећу кумбаре кружно, око себе. Овај обичај прво се одвија у сокацима, а након што се кумбаре ту измалају, то јест изгоре, становници излазе у центар насеља и онда колективно мавају. Симболика је повезана са употребом ватре у српској традицији и њеном замишљеном функцијом прочишћавања и заштите, јер се верује да на тај начин штите себе од злих сила, несреће и болести.

У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа као један од шест нових елемената уписана је и пракса свирања на тамбурицама самицама. Без музике није могло, јер као што каже изрека: кроз Македонију не играј, кроз Босну не певај, а кроз Србију не свирај.

– Упис у овај регистар је редовна пракса и он се скоро сваке године ажурира новим елементима и додавањем документације за оне већ уписане – додаје Данијела Филиповић, која је иначе и координаторка Центра за нематеријално културно наслеђе. Досијеи предложених елемента садрже образац, видео и фото архиву, као и писма сагласности предлагача.