Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Школа у Рачи преуређена у Музеј ћирилице

Визија пројекта јесте да на основу неговања српског писма, чувања Мирослављевог јеванђеља у овом манастиру, као и заштите националног писма, дом ћирилице буде нова културна институција
Школа у Рачи преуређена у Музеј ћирилице
(Фото-документација Општине Бајина Башта)

Бајина Башта – Преуређено здање на коме сада пише Музеј ћирилице привлачи пажњу у Рачи код Бајине Баште, надомак истоименог средњовековног манастира. Завршена је прва фаза изградње првог српског Музеја ћирилице, финансирана од државе као пројекат националне важности. Предстојећим радовима тај музеј добија поставку и додатне садржаје те постаје кључни део комплекса будућег дома ћирилице овде у Рачи.

Изградња зграде Музеја ћирилице први је део у слагалици планираног дома ћирилице, каже за „Политику” Синиша Спасојевић, вођа пројектног тима овог комплекса и оснивач бајинобаштанске манифестације „Ћирилична баштина”: – Визија пројекта јесте да на основу вековне историје неговања и чувања српског писма у Рачи кроз труд калуђера преписивача, чување Мирослављевог јеванђеља у овом манастиру, као и већ предузетих многобројних активности у Бајиној Башти на заштити националног писма, дом ћирилице буде нова културна институција. С наменом да чува и негује ћирилицу, представља историјат и вредности нашег писма, да развија културу и туризам у овом делу Србије.

Крајем прошле године завршени су радови на обнови зграде некадашње школе у Рачи и њеном претварању у објекат погодан за музејску делатност, први Музеј ћирилице. Уз грађевинске радове од подова, преко фасаде до замене крова и столарије на старом објекту урађене су и нове водоводне, канализационе и електроинсталације, уведено грејање, набављена опрема за дојаву пожара и заштиту од њега. Радове је у највећој мери финансирало Министарство културе кроз програм „Градови у фокусу 2023”, којим је општини Бајина Башта за пројекат „Дом ћирилице” опредељено 17 милиона динара. Ова локална самоуправа обезбедила је средства за припремне радове и финансирала израду пројектне документације.

За другу фазу послова спремна је пројектна документација, прибављене дозволе. Општина Бајина Башта конкурисала је код Министарства културе за наставак финансијске подршке, па би током ове године поред Музеја ћирилице могао да буде изграђен амфитеатар, летња позорница, тематски парк са инфо-таблама и набављена опрема потребна за музеј. – План је да у музеју кроз добро осмишљену сталну поставку, прилагођену потребама савремених посетилаца уз најновије технологије, представимо историјат, развој, изузетну лепоту и практичност српског писма, као и домете Рачанске преписивачке школе. На начин занимљив и за туристе, с посебним програмима посвећеним деци и младима. А да будући дом ћирилице, који ће расти око музеја и бити круна активности, допринесе да нашег писма буде више око нас. С представницима националних културних и просветних институција договорили смо сарадњу у изради сталне поставке, па ће стручњаци из области српског језика у фебруару бити гости Бајине Баште како би упознали простор поставке и договорили наредне кораке. Намера нам је да изградњом дома ћирилице културна понуда Бајине Баште буде заступљена током целе године, а не само приликом манифестација и догађаја, као што је сада случај – најављује Синиша Спасојевић.

Према његовим речима, Министарство културе је највећа подршка Бајиној Башти у активностима око изградње дома ћирилице, као доказ да препознаје значај онога што се у овом граду ћирилице предузима на њеном очувању.

– Надамо се да ћемо и у наредним годинама имати овакво разумевање и помоћ државе. Али колико год ми за сада успешно водили причу о заштити и неговању ћирилице овде у Бајиној Башти, свесни смо да је то ипак кап у мору изазова и проблема везаних за све мање коришћење нашег вековног писма, тако да без озбиљне одлуке државе да се оно заштити, нисам оптимиста да се стање битније може променити. Чак и у бајинобаштанском крају, у близини манастира где су Рачанском школом калуђери у ропству под Турцима чували наше писмо, има људи који се данас олако одричу ћирилице и без дубљег размишљања подлежу латинизацији. Сматрам да ћирилицу можемо сачувати само ако је стално користимо, пре свега у телефонским порукама, као и на интернету за писање, рекламе, документа, објаве – закључује саговорник „Политике”, листа који ћирилицу негује од оснивања, већ 120 година.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Само стриктно поштовање Уставне одредбе која се тиче језика и писма у Републици Србији. Ваљда је Устав врховни закон у једној држави!?
Александар Митровић
Ово што се у Бајиној Башти ради на заштити и промоцији ћирилице је за сваку похвалу и подршку. Политици захвалност што прати овакве теме и пројекте и што истрајно чува нашу ћирилицу. Заједно за спас ћирилице.
Јован
Док се не донесе закон да све новине, сајтови, телевизије које су од националног значаја морају да имају свој садржај на ћирилици као једино писмо с којим се комуницира са народом, нема ништа од очувања ћирилице. Ћирилица ће бити само музејски експонат.
Мина
Пишимо ћирилицом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.