Лоши момци Хусеини

Од нашег дописника из Вашингтона

Халед Хосеини, „амерички Авганистанац“, лекар који се узвинуо у писца бестселера („Ловац на змајеве“, „Хиљаду чудесних сунаца“) јавно је изразио „искрену забринутост“ због повика који се чују у кампањи републиканца Џона Мекејна и његове продорне конзервативне гувернерке са Аљаске Саре Пејлин. Обамино средње име Хусеин (налик пишчевом презимену Хосеини) помиње се на митинзима америчких републиканаца уз звиждуке и погрдне повике, а Сара Пејлин и Џон Мекејн изазивају масу питањем: „Пријатељи, да ли заиста знамо ко је стварни Барак Обама?“ Кад маса викне да је он „Арапин“, „терориста“ или „издајник“, говорник на позорници по правилу пречује ове повике.

 „Талибани поново пружају своје канџе по Авганистану, земљи коју су многи моји амерички суграђани, надам се, боље упознали кроз моје романе. Људи губе своје куће и послове, док им пред очима измиче будућност. Али уместо да се посвете овим проблемима, „гласачка комбинација Мекејн-Пејлин“ чини све што може да изазове страх, несигурност и мржњу…” Тешко да им је заиста земља на првом месту, како гласи главни слоган њихове кампање, закључује аутор „Ловца на змајеве“ који је сигуран да је милионима Американаца, било да су „демократе или републиканци“, потпуно свеједно што је средње име председничког кандидата, сенатора из Илиноиса, баш „Хусеин“.

Рат за душу

Данас су у Америци поново почеле да одзвањају ратне трубе. Али да ли оне оглашавају верски, културолошки, или расни сукоб? Реч је заправо о рату Америке са самом собом, објашњава Тимоти Гартон Еш, британски историчар, публициста и новинар. Подсећа да га је најавио амерички конзервативни проповедник Пет Бјукенан, на републиканској конвенцији још 1992. „Овај верски рат је исто толико важан као својевремено хладни рат“, рекао је тада Бјукенан. Он ће успоставити норме, веровања и вредности који ће одредити биће америчке нације. То је рат за душу Америке.

Две супротстављене стране у овом рату Гартон Еш зове по партијским бојама: црвени су републиканци, плави су демократе. Црвени би по овој шематизованој подели били конзервативни хришћани који верују у мисију обећане земље под заштитом хришћанског бога. Плави су секуларизовани интернационалисти, толерантнији према различитим расама, верама и језицима… Обе стране тврде да се боре за аутентично биће Америке.

Ни од кога до сада није искуљало толико ватре по питању „спаса америчке душе“, као од водитеља „Фокса“ Била О’Рајлија који је још 2006. објавио књигу поносно насловљену „Ратници за културу“. Он овај рат дефинише као битку између „традиционалиста“ (Т-ратници), у које убраја себе, и „снага секуларно прогресивног покрета“. Ови други, по Рајлију лоши момци, боре се за „драматичне промене Америке“. Они би да је убаце у калуп западне Европе“. Европа, Боже, то је ужасно, грми сваког дана О’Рајли са Фоксовог екрана и уморну Америку плаши: „абортусом, дрогом, геј браковима, онима који не славе Божић, атеистима, елитистима”... За њега је „Њујорк тајмс“ претопљен у „брошуру за рекламирање световних циљева“. Медијима владају левичари и елитисти који би да у Америци пресликају незнабожачку социјалистичку Европу.

И Холивуд тражи терористе

Мекејн је, суочен са негативним рејтингом, одлучио да умири народ на својим митинзима. Па кад га је једна постарија жена (Питања се постављају по претходној наруџбини, тврде „либерални“ медији) упитала да јој он каже „да ли је Обама Арапин“, кандидат републиканаца за председника одговорио је: „Није. Он је пристојан фамилијарни човек.“

„Што је много, много је“, узвикнуо је и Џејмс Зогби, амерички професор и председник вашингтонског Арапско-америчког института. „Врло смо забринути што је реч Арапин у овој кампањи постала метафорична љага за блаћење противника“, саопштава Зогби и додаје да је то увредљиво не само за „арапске већ и за све друге Американце“. Свака етничка група употребљена за застрашивање бирачког тела зна да је то опасна игра са трагичним крајем.

Када је Американац рођен у Египту Сајед Бадреја дошао пре двадесет година у Холивуд, рекли су му да ће за њега увек бити посла ако пусти браду и стомачић. Од тада више за њега није било зиме. Био је дилер оружја, опасни отмичар, бомбаш, увек љути Арапин са тешким акцентом. Жеља да једном одглуми доброг момка, бар у Холивуду, није му се испунила. Слична је судбина многих других глумаца арапског порекла или исламске вере. За њих има толико посла да им понекад замена долази из редова колега са латиноамеричког континента. Потражња за лошим момцима трајаће још дуго. Америка је опседнута терористима, а њих увек проналази у Хусеинима. За Џоа у тој улози нема посла.