Свети Сава, школска слава

Не само у Србији, већ и у свим земљама где живе Срби, поштована је и поштује се одлука црквених и државних власти Кнежевине Србије из 1840. године да се Свети Сава прогласи патроном свих српских школа. Свети Сава представљао је водиљу у унапређењу образовања и васпитања. Прославе Савиндана организоване су и у школама и у другим установама и удружењима.

У Црној Гори званично обележавање школске славе Светог Саве почело је 1856. указом књаза Данила.

Лист за политику и књижевност „Црногорац” обавестио је своје читаоце да је у јануару 1871. године на Цетињу обележен Дан Светога Саве: „Свети Сава је прослављен и на Цетињу као што се досљедно слави по цијелом српству. По служби божјој, на којој је била и његова свијетлост, гдје је млади свештеник Крсто Вуковић изговоријо лијепу бесједу, ишло се у школу гдје је говоријо ректор Богословије Милан Костић и учитељ основне школе Гавро Пешић.”

„Црногорац” исте године доноси извештај и о обележавању овог дана у Котору: „У Котору на Дан Светога Саве дружина ’Јединство’ ценећи велике заслуге онога који је Српство у православну вјеру утврдио, који се неуморно трудио да му хрђаве обичаје искорјени, да га учи и просвећује, давало је у славу Светом Сави првом просвјетитељу. Бесједа је окончана химном Светом Сави. Послије бесједе била је игранка”.

И лист за цркву и школу „Просвјета” из јануара 1900, штампан на Цетињу, доноси извештај о прослави на Цетињу: „Као и сваке године овдје је прослављен Св. Сава по лијепом српском обичају. После службе Божије, на којој је чинодјејствовао Његово Високопреосвештенство госп. Митрополит Митрофан са мјесним свештенством, ишло се литијом кроз варош у овдашњу основну школу. У литији су учествовали Њихове Свјетлости Књаз Мирко и Књаз Петар. Послије водоосвећења и пијесме Св. Сави, шљедовао је лијеп говор учитеља г. Сава Вулетића. За тим се пјевало и декламовало.”

И у Херцеговини, која је одувек била српска земља, поштовао се овај закон из 1840. и спроводи се све до данашњих дана.

Иако је тада Херцеговина била окупирана од Аустроугарске једна од бројних прослава Светог Саве била је у Требињу јануара 1904, под називом „Светосавска бесједа с игранком” у организацији Српског православно црквеног пјевачког друштва „Соко” из Требиња.

Програм вечери предвиђао је да после уводне беседе мушки певачки збор друштва отпева песму „Ускликнимо”, а затим је Атанасије Поповић говорио песму Јована Јовановића Змаја „Гусларева смрт”. Певачки збор се представио са још две песме „Вече тихо” и „Еј, Србине”, а Јефто Дучић је говорио стихове песме „Курсула”. У програму је наступио и гуслар Петар Тркља. У другом делу програма приказана је позоришна представа „Херцег Владислав”, трагедија у пет чинова, по тексту Јована Суботића.

Часопис „Дубровник” у броју 4 из 1900. године пише: „Један дан кад се сви Срби, из свих крајева и са свих страна српских и туђенских, налазе у духу спојени и светом везом скопчани – то је без сваке сумње дана Светога Саве. Као што је свугдје гдје Срби живе, тако се је и код нас, у Дубровнику, прослављао тај дан од вајкада што боље и достојанственије”.

Прослава Светога Саве била је од важности и у Старој Србији и Македонији у оквиру подизања и очувања националне свести и српске традиције. Пре српско-турских ратова (1876–1878) прославе су одржаване у Призрену, Приштини, Вучитрну, Митровици, Врању, Нишу, Скопљу, Кратову, Кочану, све док су српске школе имале право да раде. Због побуна Срба и устанака за слободу Турци и албански башибозук донели су забрану рада српским школама у Старој Србији и Македонији.

Променама политичких и војних односа на Балкану, нарочито после Берлинског конгреса, Дан Светога Саве је 1893. почео поново да се обележава у Скопском санџаку, у обновљеним српским школама у Кратову и Кочану, тада још у саставу Старе Србије.

У Скопљу је у српској основној школи и новооснованој гимназији 1895. свечано обележен Дан Светога Саве. Организоване су вечерње забаве, а прилози с тих вечери били су намењени сиромашним ученицима основних школа. На челу ових прослава били су познати скопски Срби.

У Велесу су Срби 1900. године с великим уважавањем организовали прославу школске славе Светога Саве. Свако светковање започињало је, као и данас, химном Светом Сави.

И тако редом, уз само неке од ових навода, обележавање овога дана одувек је било у срцима српског народа.

Поред забране обележавања дана Светога Саве у школама од комунистичких власти после Другог светског рата с образложењем да може да подстакне српски национализам код деце, није се одустајало па је до поновног успостављања школске славе Светога Саве дошло при крају 20. века.

Светога Саву слави Српска православна црква, тај дан свечано обележавају српске школе, удружења и многе друге установе, не само у Републици Србији, већ и у многим деловима света где живе Срби, а славе га и многа српска домаћинства као своју крсну славу.

Миливоје Мишо Рупић,
Београд