Од зуба неандерталца до старог српског гробља

Крагујевац – Јеринин град на Јеринином брду у селу Градац код Баточине, с десне стране магистралног пута ка Крагујевцу, један је од најзначајнијих локалитета у Србији. На том као руком клесаном брду и његовим окомитим странама преплићу се миленијуми људске прошлости, од праисторије до позног средњег века. Управо због тога су на овом простору недавно настављена археолошка истраживања, започета још пре седамдесет година. И то с великим успехом, каже крагујевачки археолог Игор Ђуровић, руководилац пројекта Народног музеја Шумадије.

– Одлучили смо да пратимо раније откривен антички бедем из четвртог века, који је добро очуван. То је чеони бедем који је служио за одбрану града. Показало се да је то добра одлука, јер смо пронашли улазну капију са стражарским местима. На локалитету постоји и други бедем који је готово уништен. Тај бедем, по градитељским одликама, припада периоду 10. и 11. века, када је на овим просторима бугарска држава ратовала против Византије. У нижим слојевима, приликом претходних истраживања, пронађен је људски скелет са тробридном аварском стрелицом у грудима. То говори да су се око Јерининог града водиле борбе и много раније – објашњава Ђуровић наводећи да је средства за наставак археолошких истраживања 2023. године одобрило Министарство културе.

Прва истраживања на Јеринином брду обављена су 1952. и 1953. године. Тада је први директор крагујевачког Народног музеја Драгољуб Петровић хитно зауставио радове на каменолому на суседном Донићком брду на коме је откривена некропола, односно гробље становника Јерининог града. Надзор над тим истраживањима био је поверен Бранку Гавели и Републичком заводу за заштиту споменика културе.

– На Дoнићком брду је откривено четрдесетак гробова и доста значајних налаза из античког и средњовековног периода, а професор Бранко Гавела је 1952. започео ископавања пећине испод Јерининог брда. Ту је пронађен мулар, део зуба и кремени алат неандерталског човека старији од 400.000 година. Пећина у селу Градац словила је за нашу најстарију палеолитску станицу све до пре двадесетак година када су у пећинама Мала Беланица и Пештурина код Ниша, ангажманом професора Душана Михајловића, откривени људски остаци и ватриште са очуваним алатом од пре 400.000 година. То је уједно било и најзначајније европско откриће – подсећа наш саговорник.

Јеринино брдо је истурени језичак планине Стражевица и има стратешки положај у долини Лепенице. Сам град се простире на око два хектара, са бедемима чије контуре имају облик издуженог петоугаоника. У средишту ове позноантичке насеобине из римског доба пронађени су и остаци рановизантијске цркве већих димензија, дужине 17 и ширине девет метара.

– То је, нема сумње, хришћанска базилика, са апсидом окренутом ка истоку, а на простору око цркве налази се и старо српско средњовековно гробље које је формирано од 14. до 17. века, на коме су сахрањивани житељи овог краја. Испод површинског слоја Јерининог града из 10. и 11. века откривене су и куће за становање из шестог века, а најнижи слојеви овог налазишта припадају праисторијском периоду, бакарном и бронзаном добу из другог миленијума пре нове ере – наводи археолог Ђуровић.

Јеринин град у селу Градац добио је име по Ирини Кантакузин, жени деспота Ђурђа Бранковића, која је у народној традицији остала упамћена и као проклета Јерина, највише због наводно присилне изградње Смедеревске тврђаве. Овај антички град, који има статус културног добра од великог значаја, откривен је случајно 1942. године, када је пробијен пут од Крагујевца до Баточине.

С намером да популаризује локалитет, општина Баточина је 2019. издвојила одређена средства за нова археолошка истраживања која су уз помоћ државе настављена ове године. Помоћ државе је и даље неопходна, будући да Јеринин град и суседно Донићко брдо, заједно са палеолитском пећином у селу Градац и старом Ерића воденицом имају и туристички потенцијал.