Серанови у Београду

Био једном један Бен Квик, тамо негде где влада дуго, топло лето. Били једном Карингтонови, богати нафташи бурне личне и породичне судбине. Била и лепотица Касандра, циганско сироче које је очувала добра и мудра баба...

И биле хиљаде људи овде који су их обожавали. Повезивали своје животе с њиховима. Бринули за њих. Опонашали их. Писали им. Куповали магазине да унапред сазнају шта ће им се десити у блиској будућности...

А онда је бајка постала стварност. Дошло је до блиског сусрета прве врсте. Своје омиљене јунаке видели су уживо. Срели су их на београдском тлу. Могли су да их дотакну, фотографишу, добију аутограм...

Чинило се да је таква врста фасцинације телевизијом и јунацима ТВ серија прошла. Ових дана показало се да није. Студио Б позвао је у госте глумце из шпанске серије „Породица Серано” и тиме силно обрадовао верне гледаоце, а млади глумачки пар изненадио бројем и одушевљењем њихових фанова.

Прича о великој, бучној породици с „мојом и твојом децом” освојила је шаролику публику. Њена популарност могла би да објасни уредницима домаћих телевизија шта и у несумњиво повећаној продукцији играних серија публици заправо још недостаје. То што је међу поклоницима Серанових много адолесцената казује да одговара и тематски и приступом интересовањима и потребама генерације у одрастању. То што серију гледају њихове мајке, потврђује да у њој проналазе моделе понашања као решења за сопствене недоумице у васпитавању. То што су занимљиве средовечним очевима сведочи да и они проналазе личности за идентификацију и поводе за размишљање о породичним односима.

Својство „породичне серије”, односно то што је погодна за породично гледање једна је од тајни пријемчивости Серанових. У серији има много чега из обичног, стварног живота, али нема насиља и грубости, подлости и мржње. Серанови су симпатични. Забавни. Једноставни. Просечни. Савлађују свакодневицу. Петљају, али се и испетљавају... Добро се уклапају у програмски профил Студија Б као ТВ куће која одолева крајностима, популизму, помодностима и површностима.

Велика је штета што је подухват с довођењем глумаца у Београд покварио њихов недолазак у специјално издање емисије „Живети са...”. Јер, најважније што је требало да ураде у Београду било је управо то да се појаве пред ТВ гледаоцима. Неки коктел је, изгледа, био важнији. А била и гужва у граду, чиме ће се Студио Б, по природи ствари, још дуго бавити. Најнепријатније и најтеже је свакако било водитељки Маји Николић. Деловала је фрустрирано, није успела да разговара опуштеније, читала је текст из својих бележака више но што приличи. Али, такво лоше искуство са живим програмом не би требало да остави трауматичне последице на будућа редовна издања ове иначе добро смишљене, уређиване и вођене информативно-документарне серије Студија Б.