Држава је на потезу (1)

ПОЛИТИКИН ПОСЛОВНИ КЛУБ
"Никада до сада развојна путања ’Енергопројекта’ није толико зависила од потеза државе: од уласка у нове, најављене јавне инвестиције за које смо заинтересовани до тога шта ће, када и како учинити са својим, иначе највећим, појединачним пакетом акција наше компаније", оцењује овонедељни гост Политикиног пословног клуба Владан Пириватрић, генерални директор "Енергопројекта".

Једине домаће грађевинско-пројектантске фирме са пословним приходом вишим од сто милиона евра (прошле године 168 милиона), са тренутно више од 400 милиона евра уговорених послова, од чега око две трећине на иностраним тржиштима, што га је сврстало међу 200 највећих пројектантских и 225 грађевинских компанија у свету. Све је валоризовано и на тржишту: акције "Енергопројекта" су међу најликвиднијим на Београдској берзи ( једна је од само две компаније са А листинга), а увршћене су и у регионалне индексе Бечке берзе.

Да ли знате шта држава намерава?

Званични разговори још нису вођени. Планирамо састанак са ресорним министром Динкићем о судбини државног пакета, плановима владе, али и нашим развојним плановима. Ми смо пред формирање нове владе предложили један од могућих модела за који сматрамо да је у интересу све три групе акционара – и државе, као највећег са 33 одсто акција, али и малих акционара и институционалних инвеститора, фондова, банка, осигуравајућих друштва, који имају по трећину, али појединачно нико више од пет одсто.

 Шта подразумева ваш предлог?

Секундарну или модификовану секундарну јавну понуду која код нас још није примењивана. Држава би по нама, наравно ако се одлучи, на продају требало да позове и друге заинтересоване акционаре, како би се формирао један крупнији пакет који би се поделио на више мањих и продао на берзи.

Какав развој догађаја на берзи би највише одговарао "Енергопројекту"?

Нама би одговарало и да добијемо већинског власника, уколико би се појавио, али и више акционара са мањим пакетима, па да, кроз докапитализацију, у наредном периоду прибављамо свеж капитал за развојне, инвестиционе пројекте.

Који су то пројекти?

Новом емисијом акција могао би да се обезбеди новац за учешће у концесионим аранжманима на државним пројектима, за објекте које бисмо градили и продавали на тржишту, а које сада финансирамо из текућег пословања, али и за изградњу, на пример, малих хидроелектрана и сличних објеката.

А шта ако држава одлучи да задржи свој пакет?

Немамо ништа против. То чак, у овом моменту, и имајући у виду наше планове за наредни период, може да буде добро. Једна таква врста стабилности не би била лоша.

Али влада мишљење да држава није најбољи газда у предузећима?

Има различитих искустава. Не могу да кажем да нам је држава одмогла. Напротив, помогла нам је у овом процесу власничке консолидације.

Уласком у индексе Бечке берзе сврстали сте се у регионалну елиту. Да ли размишљате о стратешком партнеру?

О томе нисмо још размишљали, што не значи да нећемо. Реална је и опција да "Енергопројект" буде регионални стартешки партнер. Ми смо једина компанија у региону која покрива тако широк спектар делатности, од консултантско-пројектантских до извођачких, у областима енергетике, инфраструктуре, високоградње, екологије... Наћи правог стратешког партнера – компанију сличну нашој није тако једноставно. Али је, понављам, опет питање шта је интерес државе, као највећег акционара.

На Београдској сте и Бечкој берзи. Неке домаће компаније најавиле су излазак и на Лондонску. Размишљате ли и ви о томе?

Дугорочно гледано, вероватно, да. Сада је и ово довољно. Међутим, прво је неопходно завршити започети процес реорганизације компаније, у коме смо ангажовали иностраног консултанта и увођење интегралног информационог система. Без тога би раст био скромнији. А планирамо да садашњи десетопроцентни удвостручимо.

Да ли "Енергопројект" размишља о куповини неког од грађевинских предузећа која се приватизују?

Да, заинтересовани смо за ПИМ. Њихова делатност је компатибилна са нашом и са планираним активностима. Разматрамо могућност власничког учешћа у том предузећу, а дефинитивну одлуку донећемо кад видимо какве су намере државе, као његовог већинског власника.

Наравно, и продаја ваших и куповина других акција зависиће од пословних резултата и од уговорених послова? Држава је најавила велике пројекте као што су "Колубара Б", ТЕ "Никола Тесла", планира се и градња "Бук Бијеле". Да ли се спремате за те тендере?

Заинтересовани смо и сигурно ћемо учествовати у њиховој реализацији. Међутим, у којој улози, зависи како ЕПС буде конципирао тендер. Уколико буде тражио инвеститора, нећемо се кандидовати, јер то је, објективно, крупан залогај за нас.

Најављени су и радови на Коридору 10 који би се финансирали државним средствима и евентуално кредитима.

Не би била штета да се сав новац из НИП-а и од приватизације усмери у што бржи завршетак тог и сличних инфраструктурних, транспортних пројеката. Користи би биле вишеструке, а енергетика и водопривреда се могу финансирати и на други начин. А што се "Енергопројекта" тиче, сигурно ћемо учествовати на свим тендерима на којима проценимо да имамо пословног интереса и шансе да добијемо посао и тако повећамо приходе са домаћег тржишта који сада представљају трећину укупних. Наравно, зависно и од услова и тренутних капацитета којима располажемо.

Зашто "Енергопројект" овога пута није учествовао на тендеру за концесију Хоргош–Пожега?

На тендеру се тражио инвеститор и вредност посла је превазилазила наше могућности, што не значи да не можемо да изводимо радове на том путном правцу. Ми смо, невезано за концесију, добили посао на делу пута и петљи око Новог Сада, који финансира ЕИБ и који радимо са "Интермостом".

Има ли других нових послова у земљи?

 Уз већ започете радове на обилазници око Београда, брани Ровни, консултантским пословима за ЕПС, завршетку станова за тржиште на Бежанијској коси, недавно смо потписали уговор за Прокоп, а прошле недеље уговорили и нови посао вредан 73 милиона евра – велику пословну зграде на Новом Београду коју ћемо градити и продати једном грчком инвестиционом фонду.

А зашто су у Београду станови толико скупи?

Тржиште диктира цене квадрата. Имамо недовољну понуду и све већу тражњу, захваљујући и повољнијим банкарским кредитима. Цена се формира у троуглу опремање земљишта – градња – зарада. Она може да буде нижа ако се неки од ових параметара помери интервенцијом државе или деловањем тржишта.