Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последња прилика за Асанжа

Врховни суд у Лондону је заказао дводневну расправу о томе да ли Асанж може од Апелационог суда да тражи да се спречи његово изручење
Последња прилика за Асанжа
Са протеста подршке оснивачу „Викиликса” (EPA-EFE/Joel Carrett)

Након 13 година борбе с властима и судских процеса у Енглеској, оснивач Викиликса Џулијан Асанж данас ће изаћи пред суд у Лондону, што је, како се сматра, његова последња правна битка и прилика да се спречи екстрадиција у САД где је оптужен за шпијунажу.

Америчко тужилаштво жели да се Асанжу (52) суди у Америци укупно по 18 тачака у две оптужнице подигнуте због објављивања великог броја поверљивих америчких војних и дипломатских докумената на Викиликсу, преноси Ројтерс.

Врховни суд у Лондону је заказао дводневну расправу о томе да ли Асанж може од Апелационог суда да тражи да се спречи његово изручење, међутим ако суд не дозволи да жалба иде на апелацију то значи да би Асанж могао да буде изручен САД.

Његова супруга Стела је изјавила да је то питање живота и смрти, јер, како је рекла, Асанжово здравствено стање се погоршало током боравка у затвору.

"Свакога дана који проведе у затвору његов живот је у опасности. Ако буде изручен Америци, умреће", изјавила је Стела Асанж.

Викиликс се прославио 2010. када је објавио видеоснимак америчке војске како у нападу хеликоптерима "Апач" у Багдаду 2007. убија десетине људи, међу којима и два новинара Ројтерса.

Након тога објавио је хиљаде тајних поверљивих докумената и дипломатских извештаја у којима САД критикују светске вође, од рускога председника Владимира Путина до чланова саудијске краљевске породице.

Асанж се у САД терети за шпијунажу по 17 тачака, плус за кривично дело злоупотребе информационе технологије, а ако буде осуђен могао би да добије и до 175 година затвора.

Асанж и његове присталице указују да га штити Први амандман америчког устава који гарантује слободу изражавања и тврде да је он поступао као новинар који је откривао погрешне потезе америчке војске.

Америчке власти тврде да су информације које су процуриле животно угрозиле њихове агенте и указују да за такав злочин нема оправдања.

Бројне присталице Асанжа сматрају херојем борбе против естаблишмента и новинаром који је на удару власти због разоткривања криминалних радњи и наводних ратних злочина које су починили припадници америчких служби.

Иако је оптужница против Асанжа објављена 2019. године, његова слобода је ограничена више од 10 година.

Након што је суд у Енглеској одлучио да Асанж мора бити изручен Шведској због истраге за силовање која је покренута у тој земљи, он је 2012. године потражио уточиште у амбасади Еквадора у Лондону и добио је политички азил.

Ипак, британска полиција га је ухапсила 2019. године када је влада Еквадора окончала његов статус азиланта због тога што се 2012. није појавио на судском рочишту.

Иако су оптужбе за силовање у међувремену одбачене у Шведској, Асанж је остао у лондонском затвору Белмарш док се одлучује о његовој екстрадицији Америци.

Судија у Лондону је блокирао његов трансфер у САД због вероватноће да би у америчком затвору могао да изврши самоубиство.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

lazar
Ko se nada da ga englezi neće isporučiti Americi mnogo je naivan.
Rade Kovačević
Pogledajmo o čemu se ovde radi: Asanž je razotkrio ratne zločine američke vojske u Iraku - ubijanje civila! - zbog čega mu SAD-e prete doživotnom robijom ili čak smrtnom kaznom u zavisnosti kojoj bi državi SAD-a Asanž eventualno bio isporučen. Živimo u svetskom poretku u kome niko ne sme da govori ili da dokazuje američke ratne zločine u svetu ma kakvi oni bili. Pitanje je zašto Asanža ne štiti Amandnan I američkog ustava o slobodi govora i štampe? Ne vlada pravo, samo sila.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.