Фер плеј важнији од поена

У Обреновцу је наша одбојка добила нове освајаче Купа Србије. Слава је припала играчима Војводине из Новог Сада и играчицама Јединства из Старе Пазове. Достојни финала били су Млади радник из Пожаревца и домаћин ТЕНТ.

Идуће године ће на победничко постоље поново да се попне неко. И тако је то из године у годину. Радост због успеха и сузе због неуспеха у утакмици за трофеј се смењују, а временом сва она узбуђења, лепота, па и грешке, које носе са собом такви значајни спортски догађаји, избледе и остану живо сачувана само на новинским страницама и снимцима.

Ипак, има нешто у Обреновцу што, као сведоци, не треба да задржимо у себи, него да ширимо и преносимо. Ретко се у ери професионализма, када су заобилажења свих моралних принципа допуштена да би се дошло до победе, догоди да зној савремених гладијатора створи дугу, да сине неки потез достојан правих спортсмена.

Капитен Пожаревљана Александар Гмитровић се борио као лав да се његов тим избори за први трофеј у својој историји. Освојио је највише поена, чак 29! Али, није то оно што га издваја из овог доба, него што је признао да га је лопта у блоку докачила и отишла у аут. Није препустио да се то решава по процедури (гледање снимка) с надом да може да буде и овако и онако, него је у најбољем духу спортских начела подигао руку и тиме казао да је поен за противника.

Некада је то било уобичајено у одбојци, као и у кошарци да сам играч дизањем руке потврди да је начинио прекршај. Али, спортсмени су остали у историји. Данас се, да би се превариле судије, приређују такве глумачке минијатуре да и највећи филмски асови могу да им позавиде.

Жарко Убипарип и Уна Вајагић су добили награде као најбољи актери финала. Али, не би требало да се заборави овај наизглед ситан, а уствари, узвишен поступак Александра Гмитровића и да се неком приликом, можда на крају сезоне или на крају године, кад се додељују разноразна признања, и њему због овога ода захвалност. Не због њега, него да се распламса онај жар поштења што тиња у свакоме од нас, али га виши интерес гаси. Да деца, која ће се посветити спорту (или некој важнијој делатности) виде да се фер плеј цени, да их надахне да је то толико људски да је важније од било какве друге добити. Гмитровић се издигао изнад ситуације у тренутку кад је Млади радник грчевито јурио да стигне предност Војводине у самом финишу врло важног сета. Није то било у тренутку без значаја за коначан исход.

Похвале заслужују сви финалисти. Од почетка до краја само је сама игра привлачила пажњу, а не неки спорни тренуци. Нити су победници у свом слављу ликовали, нити су поражени упирали прстом у неког другог. Утакмице које су дале освајаче националног Купа у одбојци (Војводина – Млади радник 3:1 и Јединство – ТЕНТ 3:2) донеле су такво уживање да је штета што су морале да се заврше и да неко од актера тужан напусти игралиште.

А био је тужан, из другог разлога, и Драгутин Ћук. После 18 година суђења код нас и на међународној сцени и десет година у улози контролора и делегата и овде и у иностранству, ставио је тачку на ту своју улогу због чега му је ОСС одао признање између два финала.