Наваљни или мистерија организма

Вест о смрти Наваљног, декларисаног опозиционара, није ме претерано изненадила, а онда није ме ни тронула претерано. Било је негде очекивано, а нисам ни познавао човека, осим из приче. Јесте ме мало померила у равни мисли о индивидуалној људској храбрости, коју веома вреднујем и поштујем, одувек. Не оне храбрости сублимираној у причи – храбар је, рвао се с медведом – јер то раде будале, и то је епизода за циркус, или увертира за прело. Храброст која подразумева бунт, борбу за боље, правдољубивост, дакле која подразумева сензитивност на неправду. Е та храброст је за поштовање. Не знам баш у детаље генезу опуса опозиционара Наваљног, па и не бих претерано о идеологији. О идеологији коју је давно Бора Ђорђевић сместио у леп а конкретан и истинит стих – за идеале гину будале. Наваљни као парадигма жртве за идеале.

А шта је ту у ствари суштина? Е па суштина је да су родитељи изгубили сина, деца оца, супруга мужа, мада.. жене су сналажљиве, снаћи ће се већ… Ево, ако је аутентичан аудио-запис, мајка од Наваљног његову супругу већ оптужује за много тога, као и за „бућкало” које га је намамило да се врати из Немачке поново у Русију. У којој му је судбина била одавно запечаћена. Било је јасно иоле упућеном. Мајка, која још увек чека да јој „пошаљу” тело сина, а неко кани са тим. Ако је умро природном смрћу у чему је проблем? Овако, интензивира се оправдана сумња. Чека се да неки трагови нестану из организма? Мистерија организма…

Он је јадан мислио нема везе, нек он буде та жртва, за боље сутра, и да ће остати упамћен у историји као пример борбе против нечега, зулума, против неког, кога је он сматрао диктатором, диктатуром…

А неће.

Историја се понавља, у таквим случајевима, обично као фарса.

Наваљни као пример истинског бунта који је платио главом. То је за поштовање. Кад живиш оно у шта верујеш. Дигресија само, сетим се бенда ЕКВ, док су радили нисам претерано ценио то што раде, мислио сам, фолиража, гистробунт, алтернатива на мишиће, опонашање западних трендова. Кад су поумирали једни за другим, осетио сам стид. Како си и помислио само да симулирају?! Па они су живели то што су радили. Није била превара, било је аутентично. Њихова смрт је посведочила.

У једном тексту сам се извинио тој удрузи, постхумно.

Наваљни, кад би се направила абнормална, неодржива, паралела са „опозиционарима” у региону, или конкретно у Србији, типа другарица Чобану, која је штрајковала глађу, колико оно беше? Коју нико није, интензивније, по рамену тапнуо, и не треба наравно. Али, праве се боркиње ни од чега, ни од кога. Хероине, ееееееееј. Буде смешно. Да је макар духовито. Опоненти коме, чему? Ни сами не знају. Не знају ни зашто. Знају за материјалну корист.

Наваљни је био материјално богат човек. Тим пре је његов бунт за поштовање, јер могао је да се ушушка и води лагодан живот. Жао ми је, али евидентно му је фалило боље перцепције и мало више социјалне памети. Поготово пријатеља који би га научили. Што никако не умањује његову жртву. Наваљни, као пример вајним опонентима, препуним пара који се башкаре у спа центрима, бунећи се између два незграпна завеслаја рукама.

Касно су научили да пливају, фалило им море, па и Де-витамин. Као и де-мол.

Писац

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa