Уторак, 14.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сурова историја династичких борби Арпадовића

Нова представа у позоришту „Костолањи Деже” настала је по тексту Ђерђа Шпира
Сурова историја династичких борби Арпадовића
Габор Месарош и Ласло Кесег(Фото: Н. Тумбас)

Суботица – Сурове династичке борбе, неумољиво уклањање противника са историјске сцене чине окосницу драмског дела Ђерђа Шпира „Арпадовићи”. Премијера овог комада заказана је за вечерас у позоришту „Костолањи Деже” од 19.30 часова, а у режији Ласла Кесега. Редитељ, рођен у Суботици, завршио је академију у Будимпшети, а трећи пут ради у суботичком театру „Костолањи”.

– У позоришту „Костолањи” још нисмо радили класичну драму нити текстове који су писани на специфичан начин, па сам позвао редитеља и тражио од њега нешто у том духу. Међутим, он ми је донео овај текст који је толико тачно написан, који даје психолошки прецизну слику човечанства, како је оно некада функционисало, а верујем да ни дан-данас не функционише на други начин. Борбе за власт остају исте су конфронтације, и дијалози су исти, пошто је најважнија тема увек била ко је на власти и ко ће га пратити и шта ће иза тога остати. У том смислу, ова драма је савремена – образложио је Габор Месарош, директор театра „Костолањи Деже”, али и носилац једне од главних улога у комаду.

Шпиро спада у у једног од најзначајнијих савремених драмских писаца у Мађарској. Нашој публици познат је преко драмских дела која се изводе у домаћим театрима. Његов комад „Пилећа глава” изведен је и на Битефу 1986. године. Редитељ Кесег навео је да је  аутор текста Ђерђ Шпиро дао историјски прецизну слику времена у распону од 1100. до 1150. године, а у комаду се појављује 70 ликова. Према његовим речима, Шпиро је пишући комад провео много времена истражујући тај период, отуда је дао историјски тачну слику времена. Представа носи поднаслов „Крваво осетљива наивна хроника”.

 – Кућа Арпадовића је попут куће Виндзора, владали су мађарском краљевином више стотина година, све до 15. века. Ово је прилично суров комад, у коме се уклањају људи са историјске сцене у врло брзом темпу. Шпиро је написао апсолутно историјски тачан комад, а како је комад писан 1993. године, има врло прецизну психологију – каже редитељ Кесег.

У представи играју Габор Месарош, Борис Кучов, Андреа Веребеш, Давид Бубош, Адам Ађаш, Анабела Ходик и девојчица Ката Месарош. Свако од глумаца остварује по неколико улога, а редитељ и драматуршкиња Ева Ењеди такође су избацили известан број сцена и улога. „Ту су два главна глумца који играју очеве, синове и унуке краљева, док остали као метеори круже око њих. Веома сам задовољан што све иде по плану, прича је неодољива, интересантна и, како сам и истакао, много је сурова – каже редитељ.

Сценограф представе је Марија Калабић, костимографкиња Јудит Шинковић, асистент редитеља Жофија Серда, а композитор Акош Жагер Варга.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.