Привредни бум у престоници пршуте

Ужице – До пре коју годину, Мачкат, подно Златибора, био је знан као невелико село добрих домаћина, углавном сточара, поред пута што води ка Ужицу. Одвајкада чувен по најбољој пршути и печеној јагњетини, кафанама у низу (крај којих се на ражњу окреће јагње), Мачкат последњих година доживљава брз привредни развој, али се пршуте и јагњетине – нипошто не одриче.

Село има близу 250 кућа и око 700 житеља, а представља, поред туризма, једну од окосница развоја чајетинске општине. Фирме овде ничу чешће него другде, отварају их и овдашњи становници и дошљаци из околине. Тренутно је у Мачкату петнаестак предузећа и три пута више занатских радњи и предузетника.

– Та предузећа се баве прерадом меса и млека, угоститељством, али и израдом металних конструкција, производњом намештаја, бетонских елемената, ловачке муниције и низом других делатности, а запошљавају више стотина радника. Нека од њих су настала из породичних радионица. Користе савремену опрему, модерне машине, технологију – објашњава нам заменик председника општине Чајетина Милан Лазовић.

Док се некад из Ужица на посао ишло у фабрике у Севојну или Бранешком пољу, данас око 300 радника свакодневно путује до Мачката и назад. А како је кренуло, можда их временом буде и више.

– Мачкат се убрзано развија, приватна иницијатива цвета, па и грађевинском земљишту расте цена. Златибор је близу, па се све више мештана окреће и развоју сеоског туризма: граде дрвене куће апартманског типа, бунгалове за смештај гостију. Овде има шта да се види и проба: од идиличних призора ливада и пашњака, сеоске цркве и школе које су старе век и по, црквеног хора, једног од ретких у српским селима, каменог дворца, до општепознате пршуте и вруће јагњетине – каже Лазовић, додајући да је ово једно од ретких планинских села где се повећава наталитет и број склопљених бракова.

Причају да се у летњој сезони, кад је и посета Мачкату највећа, у овдашњим кафанама сваког дана поједе педесетак јагњади, иако је печење овде и за четвртину скупље него другде – од 1.200 до 1.500 динара по килограму. Али, љубитељи јагњећег печења, а понајвише они који иду магистралом ка Златибору и мору, мачкатске кафане просто опседају и за цену не питају. Наравно, мачкатски „бренд на ражњу” „отхранио” је генерације политичара свих нивоа власти, а ни ови данашњи у томе нису изузетак.

А од јагњетине још је чувенија пршута из овог села. Кажу овде, нема боље од Златибора до Тихог океана, да је на многе дворове зато стигла. Мачкаћани тумаче да јој посебност даје размеђе клима, особен мирис трава, судар ветрова. Домаћини је праве на традиционалан начин, а своје умеће представљају на популарној „Пршутијади”, која се минулих девет година, увек у јануару, у овдашњој црквеној порти одржава и окупи и по 20.000 гостију.

Има у Мачкату и мањих и већих произвођача сувомеснатих производа. По квалитету и количинама прочуле су се последњих година породице Стојановић, Шопаловић и још неке, а фирма „Златиборац”, која више од 120 година негује ову производњу као породичну традицију, и највеће трговинске куће и најпознатије београдске хотеле редовно снабдева, а ни извоз не занемарује.