Ћерање

Код нас ништа не може да прође без неке политике. И то оне опаке. Неконструктивне. Непродуктивне. Чак и када су у питању, рекло би се, чисто економска питања. Што год да такне, крећу бесомучне расправе, а из одшкринуте Пандорине кутије излећу снопови отровних политичких стрела. Повод? Зар је битно.

Једном је хлеб, други пут јавне набавке, трећи изградња путева, четврти концесије, пети споразум са ЕУ, шести аранжман са Русима… последњи у низу је – гас. И све укруг. Важно је да се политичи, а шта ће од тога испасти, није од превеликог значаја. Најмање за обичан свет. Исто важи и за скандалозни предлог о поскупљењу гаса од 60 одсто.

Од самог почетка тог неуспелог покушаја могло се наслутити да неће наићи на аплаузе. Ни са које стране. Па ни од свих коалиционих странака на власти. Али тако трапаво припремљена и срочена одлука богом је дана за истеривање старих политичких дугова и размирица. Ко је где био и шта је потписивао? Јако важно. Поготово онима који стрепе од астрономских рачуна за гас током зиме.

А онда, чији је то човек урадио. Установи се у зао час да су за гас многе ствари учинили неки момци из наших редова. И то неколицина, а на тапету се нашао актуелни челник из одлазеће гарнитуре. Шта ћемо сад?

На сцену ступа једна од „опозиционих” странака, која прети да ће компромитујуће папире предати полицији. Као да од полицијске акције зависи сигурност у снабдевњу гасом или нешто нижа цена тог енергента на почетку грејне сезоне. У свеопштом гасном колоплету, за сада се, још ништа не разабире. Осим да ће се о рачунима водити – рачуна.

Једни тврде да је у питању вешто смишљена политичка завера оних којима није стало до реализације гасног споразума са Русима, други веле да је реч о обичним страначким препуцавањима, а трећи да је посреди свеопшти државно-партијски мутљаг из кога се још доста дуго нећемо извући док се не приватизујемо у потпуности, а на сцену дођу неки сасвим нови – (не)политички људи. Благо нама. Шта год да је. Али, лепа јесен неће вечно трајати. Загудиће зима. Биће нам неопходан гас. Не само за грејање, већ и за индустрију, а ми тог енергента немамо.

Ако на време не договоримо испоруке са Русима или црним ђаволом, са или без посредника, по овој или оној цени, Србија остаје без гаса већ до Нове године. Истиче време за закључивање уговора. Пада последња клапа на нашу отужну причу звану – гас.

Текст актуелног уговора са Русима, који истиче 31. децембра ове године, припреман је око годину и по дана. За нови немамо ни три месеца. Упали смо својом кривицом у временски шкрипац у коме није увек лако наћи најјаче потезе.

И да наша невоља с гасом буде већа, ми ћемо, у случају да останемо без гаса од Нове године, морати Мађарима да плаћамо пенале за сваки од десет милиона кубика гаса које дневно не преузмемо од њих.

Дошао (не) прошао. Ћерали се не ћерали. Инат, али и гас морају се платити.