Зашто је дечак убио јагањце

Случај тринаестогодишњег дечака из села Марковац код Вршца, који је секиром убио чак дванаест јагањаца, након чега је превезен у Клинички центар Војводине на даље лечење и испитивање, узбуркао је јавност. Уз напомену да не може да коментарише конкретан случај, нити да претпоставља шта је дечака могло да наведе на овако бизарно убиство, др Александра Бубера, психијатар и психотерапеут упозорава да се овакви случајеви не дешавају „преко ноћи” и додаје да је дечак вероватно показивао неке знаке поремећаја понашања или је и раније мучио животиње, а околина на то није обраћала пажњу.

„Малтретирање и мучење животиња може бити мотивисано бројним разлозима – почев од понашања по моделу, што значи да је од некога видео да шутира куче или маче, па све до дечје психозе. Ако мало дете расте са кућним љубимцем, оно ће свакако почети да га ’гњави’ јер не разуме баш најбоље да пас и мачка нису играчке које могу да се чупају и вуку за реп, већ жива бића која осећају бол. Због тога родитељи морају одмах да реагују и објасне детету да животињу боли ако га дете малтретира, уместо да се смеју што мачка болно мјаукне када је дете повуче за реп или ударе пса који грицне дете, покушавајући да се одбрани од вучења ушију. То што дете ’гњави’ животињу не значи нужно да оно хоће да јој нанесе бол, јер деца воле да истражују реакције људи и животиња на њихово понашање – оно ће повући мачку за реп, јер га можда само занима њена реакција”, објашњава наша саговорница.

Она, међутим, додаје да се детету одмах мора ставити на знање да то не сме да ради, а ако настави да „гњави” животињу, мора да се поразговара са њим – од кога је видео да то ради, зашто то ради, да ли му је животиња нешто претходно урадила... Ако настави да малтретира животињу, мора бити санкционисано – примера ради, мора да уради нешто што баш не воли да ради, а ако се мучење животиње настави, санкција мора бити непријатнија и дуготрајнија, а активност коју дете не воли да обавља мора бити временски продужена. Уз важно подсећање да родитељи морају да реагују као тим на дететово непожељно понашање – не може мама да брани да се мачка вуче за реп, а тата да се смеје или подстиче дете на ову активност.

„Од васпитног стила родитеља зависи какво ће дете бити. Ако родитељ види да двогодишње дете малтретира другу децу или животиње, он се томе може насмејати, може спречити дете да то ради, а може га и казнити. Дете ће учврстити оно понашање које родитељ поткрепљује. Зато је важно да дете добије санкције за лоше понашање”, објашњава наша саговорница, додајући да је просечно дете до друге године живота већ научило шта се сме, шта се не сме. Или није научило. Међутим, веома је висока вероватноћа да ће дете које није научило шта се (не) сме, коме се не постављају границе и коме је све дозвољено развити поремећај личности, ако се ништа не промени у даљем васпитању.

Др Александра Бубера додаје да увек треба посматрати целокупно понашање детета, а не само неку издвојену активност, што значи да треба гледати како се дете понаша према другим људима, стварима, члановима породице или другој деци, јер се често дешава да се дете које је агресивно према животињама, насилно понаша и према деци из вртића или школе. Постоје обесна и занемарена деца, појашњава ова психотерапеуткиња, а постоје и деца која су злостављана у породици, па малтретирају онога ко је немоћнији од њих и за кога знају да неће моћи да им се супротстави. И на крају, не треба искључити ни могућност постојања дечје психозе, болести у оквиру које дете може да чује „гласове” који му говоре „избоди пса” или „задави мачку”.

Подсећања ради, у еминентном научном часопису „Психологија данас” својевремено је објављена студија са интригантним називом „Колико рано можемо да дијагностикујемо антисоцијални поремећај личности”, иза које стоје резултати седмогодишњег истраживања којим је установљено да се рани знаци поремећаја личности могу видети већ на узрасту од две године. Пратећи одрастање и развој 731. детета од друге до девете године живота, професорка психологије са Универзитета у Мичигену др Ребека Валер дошла је до закључка да деца која не осећају кривицу због свог лошег понашања, не мењају понашање након родитељске казне, често улазе у сукобе са другом децом, малтретирају животиње, уништавају играчке и ствари по кући и имају нападе беса често развијају поремећај личности.

„Што је ранији узраст на коме деца показују ова понашања, већа је вероватноћа да ће дете имати озбиљне проблеме у понашању и развити антисоцијални поремећај личности. Добра вест је да родитељи могу да спрече развој овог поремећаја личности тако што ће утицати на промену дететовог понашања”, закључила је др Ребека Валер.

Тужилаштво наложило да се испита у каквим је околностима живео дечак

Више јавно тужилаштво у Панчеву поступа поводом догађаја у Марковцу код Вршца, где је дечак од 13 година у понедељак у 17.30 часова секиром усмртио 12 јагањаца. Случај је пријавио оштећени П. Т. (52) из Марковца, када је јавио полицији да је у својој штали у Марковцу пронашао 12 убијених јагњади, саопштило је Више јавно тужилаштво у Панчеву. Полиција је, како се додаје у саопштењу, обавила увиђај, сумња се да је јагњад убио дечак рођен 2010. године секиром која му је одузета. Будући да је, како даље наводи тужилаштво, реч о особи која није напунила 14 година и није кривично одговорна, тужилаштво је наложило полицији да достави извештај о догађају, да о понашању детета буде обавештен Центар за социјални рад у Вршцу како би та установа предузела мере из своје надлежности. Дете пре наведеног догађаја није пријављивано Вишем јавном тужилаштву у Панчеву због учињених кривичних дела и прекршаја, додали су у Вишем тужилаштву. С обзиром на околности догађаја, како наводи панчевачко тужилаштво, по налогу Основног јавног тужилаштва, у Вршцу се предузимају радње у правцу утврђивања чињеница које се односе на личне и породичне прилике детета.

А. П.