Српска књижевна критика

Мада верујемо да је центар свега, па и културе, Београд, све смо чешће сведоци да се многе значајне ствари, макар у култури, догађају и у неким другим градовима Србије. Озбиљних издавачких кућа има у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву, Вршцу, Панчеву…

Матица српска из Новог Сада објавила је ове године петнаестак нових књига, а издваја се, свакако, двотомно дело Предрага Палавестре „Историја српске књижевне критике (1768–2007)”. На безмало хиљаду страница, академик Палавестра објавио је своје животно дело. Његова „Историја српске књижевне критике” обухвата време од Захарија Орфелина до најмлађих савремених аутора. Ово капитално дело, какво немају ни моћније културе од наше, заокружује ранији велики пројекат (објављен у 25 књига) Матице српске и Института за књижевност. Палавестра прецизно, одмерено и циљано, често оштро и полемично, пише о српским књижевним правцима и њиховим тумачима у протекла два и по века. Уредници и рецензенти књиге су Миро Вуксановић, Славко Гордић и Миливој Ненин.

Новосадски „Прометеј” је објавио капитално дело недавно преминулог академика Дејана Медаковића „Света гора фрушкогорска”, које је већ побрало значајне награде на сајмовима књига у Подгорици, Бијељини и Бањалуци. Ова издавачка кућа почела је са објављивањем малих монографија Дејана Медаковића под заједничким називом „Фрушкогорски манастири”. Појавила се прва књига „Крушедол”. У овој серији ће се наћи и приче о Петковици, Малој и Великој Ремети, Старом и Новом Хопову, Шишатовцу, Фенеку, Раковцу… Ускоро ће бити објављено и тротомно дело „Биографије – Срби западно од Дунава и Дрине”. Реч је о биографијама знаменитих личности из историје Срба западно од Дрине и Дунава. Аутор је Јован С. Радојчић. Заједно са Историјским архивом Новог Сада и уз подршку града Новог Сада, „Прометеј” ће објавити монографију Војислава Пушкара „Нови Сад – приче варошких улица”.

„Зограф” из Ниша је објавио књигу Виде Огњеновић „Писмо без датума”. Реч је о збирци од седам прича о љубави коју је приредио Михајло Пантић. У едицији „Љубавне приче” објављене су и књиге Иве Андрића, Мома Капора, Милисава Савића, А. П. Чехова, Лазе Лазаревића, Ги де Мопасана и Бранислава Станојевића. Иста издавачка кућа објавила је и нови роман младе хрватске списатељице Кристине Деспот (1978), под насловом „Тежина”. Ово је књига о немогућој вези, о љубави свештеника и младе студенткиње, о страсти, сексуалности, свађама…

Крагујевачки „Кораци” су прошле године започели са објављивањем сабраних дела Видосава Стевановића. Ове године се појавило друго коло са пет књига: „Рефуз мртвак”, „Нишчи”, „Константин Горча”, „Тестамент” и „Периферијски змајеви” и „Царски рез” (у једној књизи).

Изузетно је драгоцен и зборник „Лако перо Радоја Домановића”, који је објављен поводом стогодишњице рођења великог писца. Радове о Домановићу објављују: Богдан Поповић, Јован Скерлић, Димитрије Вученов, Милован Витезовић, Драгана Бошковић, Ратко Марковић Риђанин… Верољуб Трифуновић је аутор књиге „Грађење Крагујевца у кнежевини и краљевини Србији”, у којој је описано настајање града, од Милошеве колибе до вредних грађевина какве су скупштина, позориште, гимназија.

Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева, у препознатљивој едицији „Повеља”, од 2006. године објављује поезију, сваке године по десетак збирки. Ове године су објављене нове песничке књиге: Милана Ђорђевића, Дејана Илића, Владимира Копицла, Бојане Стојановић Пантовић, Анђелка Анушића, Ранка Павловића, Горана Станковића, Милана Вучићевића, Ота Хорвата, Николе Вујчића и Милоша Милишића, као и зборник „Ђорђо Сладоје, песник”.

Књижевна општина Вршац, познати КОВ, објављује годишње двадесетак књига. Из овогодишње продукције издвајамо збирке песама Ане Бландијане „Анђели и биљке” (добитник Европске награде за поезију), Тање Крагујевић „Плави снег” и Сање Домазет „Читати море”. Јован Ћирилов је приредио књигу „Кратке, краће и најкраће драме на свету”. Изузетно је занимљива књига есеја Јовице Аћина „Голи приповедач”, као и књиге Драшка Ређепа „Којих нема” и Милана Влајчића „Легенда о зиду”.

„Мали Немо” из Панчева објавио је роман младог писца Александра Новаковића „Келтска прича”. Овај рукопис је победио на анонимном конкурсу издавачке куће. „Мали Немо” је објавио и књигу Владимира Набокова „Позив на погубљење” у којој се анализирају нека од најважнијих питања људске егзистенције: однос према породици, доживљај кривице и одговорности, затим аутобиографију Михајла Пупина „Са пашњака до научењака”, студију Софије Мојсић „Кјеркегоров мисаони пут”, дело Душка Лопандића „Династије које су владале Европом”.