Српског модернизма не би било без Париза

Нови Сад – Инспирисани Француском, галеристи из Галерије Матице српске представиће љубитељима уметности на новој изложби у Новом Саду нека од ремек-дела наших сликара, као и везе српске и француске културе, не само у ликовној уметности, него и у гастрономији, књижевности, кинематографији и моди, кроз богат пратећи изложбени програм. Март је можда право време за преплитање таквих нити, јер је овај месец у знаку франкофоније у целом свету.

Изложба „Инспирисани Француском”, која ће свечано бити отворена у вечерас у 19 сати, постављена је у сарадњи са Француским институтом у Србији, а посетиоци имају времена до 26. маја да виде одабрана уметничка дела Саве Шумановића, Богдана Шупута, Петра Добровића, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Љубице Цуце Сокић, Лазара Возаревића, Миће Поповића и Ђорђа Јовановића.

– Позната је ствар да не би било српског модернизма без Париза као центра уметности 20. века. Како су ти утицаји стизали, како су се огледали у нашем сликарству, управо представља ова изложба – казала је уочи отварања галеријска управница Тијана Палковљевић Бугарски на конференцији за медије.

Галерија настоји, не само овом изложбом већ и раније приказаном – „Инспирисани Италијом”, да покаже како наша уметност, по речима управнице, припада ширем европском контексту.

За нову прилику о француско-српским везама у уметности одабрано је око шездесет дела из колекције ове галерије, као и четири слике и један цртеж из приватног власништва. Реч је углавном о уметничким делима насталим између два светска рата, али и касније.

– Инспирисаност Француском, у већини случајева, за српске уметнике значила је инспирисаност Паризом. Највећи део уметничких радова преноси управо ту причу. Париз је на неки начин био сан бројних српских уметника. Сан који су многи сањали, а само поједини остварили – казала је ауторка изложбе Ивана Растовић, кустоскиња.

Инспирације су проналазили у шетњи градом, широким булеварима, парковима, трговима, модерним здањима, музејима и галеријама, па је то за изложбу одредило тематске целине. Једна од њих тиче се тих париских призора самог града, али су теме и свет забавног друштвеног живота, затим пејзаж, с обзиром на путовања уметника по јужној Француској и Азурној обали, као и акт.

– Српски модернисти у том међуратном периоду, кроз додир са париском школом и уметницима заправо уводе тему акта у наше сликарство. У том контакту, доносе једну другачију интерпретацију акта: он постаје ослобођена представа нагости – каже ауторка.

Такође, једна тематска целина бави се узорима на које су се угледали наши сликари модернисти, а то је био, како наводи кустоскиња, широк дијапазон светских и европских уметника париске школе.

– То је била нека врста креативног тражења. Ти утицаји у српском сликарству нису прерасли у правце и школе, већ су се понекад јављали, да би некад у потпуности нестајали – објашњава она.

Први који је у Париз стигао био је Ђорђе Ђока Јовановић, уметник који је представљен на изложби са три скулптуре.

Директор новосадског огранка Француског института у Србији Симон Шонброт рекао је да сарадња са Галеријом Матице српске улази у другу деценију.

– Не само да смо инспирисани Француском кроз слике, него смо ту исто да размењујемо све оно што је интеркултурално, све друге вредности које су веома значајне, између Србије и Француске – рекао је Шонброт.

На свечаном отварању изложбе очекује се обраћање амбасадора Француске Пјера Кошара, као и амбасадорке Грчке Марие Леванти која је и председница групе франкофоних амбасадора. Око 20 сати је концерт групе „Кло кло” у великој галеријској сали.

Стручна вођења кроз изложбу су викендом од 13 и 17 часова.