Од Триглава до Ђевђелије

Када смо били од Триглава до Ђевђелије, било је како је било. А онда се десило, оно што се десило, сви смо се поделили. На овогодишњем Сајму књига у Београду ту су, готово, сви из бивших југословенских република. Најозбиљнији су уједињени (али и појединачни) издавачи из Хрватске, који су заузели скоро читаву једну улицу у хали 14.

„Школска књига” из Загреба, која објављује уџбенике, стручну литературу, лексикографске књиге, понудила је београдским љубитељима књиге и неке друге наслове. Весна Луцијанић, руководилац извоза, указује нам на књиге које би, можда, биле занимљиве српским читаоцима. Хрвоје Хитрец је аутор књиге „Хрватске легенде”, у којој је 37 легенди о згодама из живота Хрвата. Поводом 55-годишњице уметничког рада, објављена је монографија „Антун Врдољак”, на 170 страна, уз много фотографија, о професионалном и приватном животу Врдољака. Далибор Брозовић је аутор књиге „Нека битна питања хрватског језичког стандарда”, у којој су сакупљени радови објављивани од 1972. до 1985. године. Монографију о сликару Габријелу Јурковићу (од реализма до сецесије, од симболизма до импресије) написала је Иванка Реберски. Запажено место на штанду заузима и „Повијест Хрвата (од 1918. до данас)”, у три тома. Први је објављен 2003, други 2005. и трећи 2007. године, као и Сабрана дела Марије Јурић Загорке, у дванаест томова. Монографија Ива Бралића „Хрватски национални паркови”, која је већ објављена на енглеском и немачком, сада се појавила и на француском.

Српско културно друштво „Просвјета”, са седиштем у Загребу, смештено је у хали I, у арени. Чедомир Вишњић, председник друштва, сматра да је најважнија тринаеста свеска „Летописа”, која се, као и све претходне, бави садашњошћу и перспективом Срба у Хрватској. Указује нам и на студију Миљкана Маслића (1922-1985), под насловом „Шума и сјекира”, на књигу Радована Ковачевића „Чувари јарбола”, књигу изабраних песама Здравка Крстановића, која се тако и зове – „Изабране пјесме” и збирку Небојше Деветка „Узалуд тражећи”.

Поред СКД „Просвјета” из Загреба је Завод за уџбенике и наставна средства из Источног Сарајева. На њиховом штанду доминира монографија „Косово и Метохија” (прошлост, памћење, стварност), чији су аутори Момчило Павловић и Предраг Ј. Марковић. У благослову за ову књигу, патријарх Павле каже: „Ако изгубимо људе – чему земља. Са места на коме се налазим, позивам вас да останете у местима и на земљи где су живели наши преци који су, такође, били у слободи и ропству. Издржимо до краја, иако је време страшно”.

Драган С. Марковић је власник фирме „University press” из Сарајева, која се бави пласманом књига на „јужнословенским језицима”. У БиХ има књига из Србије, јер су и по цени конкурентне. У Србији, због књижарских разлога, много је мање књига из БиХ. У БиХ има, каже наш саговорник, тридесетак озбиљних издавачких предузећа.

Кућа „Шахинпашић” основана је 1989. године, издаваштвом се озбиљно бави од 1995. Објавили су, до сада, око триста наслова. Њихова хит-књига је роман Миљенка Јерговића „Сарајевски Марлборо”, која говори о судбини Бошњака, Хрвата и Срба у ратом захваћеном Сарајеву. Драгомир Гајевић је аутор књиге „Тин Ујевић у Сарајеву”. Ова издавачка кућа је објавила и изабрана дела нобеловца Нагиба Махфуза, у осам књига и изузетно репрезентативну монографију о сликару Сафету Зецу.

Задужбина „Петар Кочић” из Бањалуке, заједно са новосадским „Прометејом”, објавила је Кочићеву приповетку „Мргуд”, писану у Бечу 1902. године. Књигу с дивним Кочићевим рукописом и преводом на немачки приредио је Никола Вуколић. Двојезично, на српском и немачком, објављена је и Кочићева приповетка „Јаблан”. Задужбина је објавила још две занимљиве књиге: „Осам савремених америчких пјесника”, на енглеском и српском, у преводу Петра Пенде, и „Осам савремених британских пјесника”, у преводу Татјане Бијелић.

„Младинска књига”, са седиштем у Београду, ћерка истоимене издавачке куће из Словеније, најављује књигу „Васиона”, о историји астрономије и развоју свемирских летова, која ће се појавити до краја године. Посебну пажњу привлачи књига Мира Симчића „Тито – без маске”, једног од ретких новинара који је успео да дође до досијеа 36 из фонда ЦК СК Словеније.

На Сајму књига је и више издавача из Црне Горе. На штанду „Октоиха” доминирају Сабрана дела Милоша Црњанског у 16 томова, која је ова кућа објавила заједно са „Штампаром Макаријем”. „Унирекс” из Подгорице је објавио Овидијеве „Метаморфозе”. Спев са старолатинског метрички је превео, уводну студију и коментаре написао Марко Вишић. Антологију „Златна књига љубави”, у којој су сакупљене најлепше љубавне песме из светске поезије, приредила је Наталија Ј. Брајковић. На штанду „Унирекса” може се купити и луксузно издање „Горског вијенца”, на српском и руском (превод Александра Шумилова), које је рађено у кожи и дрвету. Сајамска цена је 12.000 динара.

Шетња по штандовима издавачких кућа из бивше Југославије показује нам да је и даље много више онога што нас спаја, него онога што нас раздваја.