Да ли је Европа лагала да искрено жели Србију

Могућност да Србија напусти Савет Европе (СЕ) уколико такозвано Косово постане пуноправни члан ове међународне организације – један је од потенцијалних одговора Београда ако већина држава на Старом континенту пријемом Приштине погази све политичке и дипломатске принципе. Одлуку о томе како поступити Србија ће донети када се извагају аргументи за и против, након што је известилац за пријем тзв. Косова у ту организацију Дора Бакојани најавила да ће се о захтеву Приштине за чланство одлучивати ове недеље. Председник Србије Александар Вучић казао је да „пријем Косова у Савет Европе де факто представља избацивање Србије”. Од три услова која је тзв. Косово требало да испуни – врати земљиште манастиру Високи Дечани, омогући формирање Заједнице српских општина и заустави експропријацију у српским општинама – већ после првог Бакојанијева је решила да фактички препоручи улазак у СЕ. И то након што је раније сама истакла три поменута услова. У Београду се то доживљава као превера.

„Биће им веома, веома непријатно када се буду чули сви детаљи о томе како су лагали Србију око СЕ и све остале приче. Ви идите с тим, а онда ћемо да видимо хоће ли Србија да остаје или неће да остаје у СЕ. И ни то нећете сазнати пре него што ово урадите. Па да видимо, можда вам се више свиђа да имате Приштину у СЕ него да имате Београд и Србију”, рекао је председник Вучић. А у недељу се осврнуо и на чињеницу да Приштини доделе статус придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а, баш на дан када је пре 25 година почела агресија на СР Југославију, рекавши да су „за њих датуми значајни”. Зато ће опет да изаберу неки посебан дан када ће да их приме у Савет Европе, а све то тобож проводећи санкције против Приштине, поручио је Вучић. „Хвала вам, тек да знамо да нећемо у НАТО никада, да ћемо да чувамо и штитимо своју војну неутралност. И кад их примите у Савет Европе, и на то ћемо да имамо одговор. Толико о вашим лажима, о санкцијама Приштини и о свему другом. Нема чиме их нисте наградили, нема чиме Србију нисте казнили”, рекао је Вучић.

А премијер у техничком мандату Ивица Дачић каже да би пријем тзв. Косова у Савет Европе био преседан и грубо кршење принципа на којима СЕ почива јер, како је рекао, тзв. Косово није међународно призната држава чланица Уједињених нација. „Лагали су нас да ће услов за Косово и Метохију бити формирање Заједнице српских општина и, уместо да Приштина буде кажњена, сада још треба да буде награђена пријемом у Савет Европе. Србија је суверена држава, а председник Вучић је много пута показао да води самосталну и независну спољну политику која се руководи искључиво интересима Србије. Тако ће бити и надаље, а Виолу фон Крамон нити ко пита, нити зарезује”, каже за „Политику” Ивица Дачић.

При томе, након најаве да би Србија могла да напусти СЕ, с појединих европских адреса уследиле су провокације да је реч о наводном блефу Београда, а такву тврдњу изнела је посланица Европског парламента и стални известилац за тзв. Косово Виола фон Крамон, као и немачки новинар Михаел Мартенс. Реаговала је председница Народне скупштине Ана Брнабић, поручивши да би Фон Крамонова требало да зна „ствар или две о блефирању и лагању” пошто, како је рекла, Фон Крамонова није само блефирала већ је и отворено лагала о формирању Заједнице српских општина, која је окосница Бриселског споразума. „За мање од месец дана, 19. априла, обележићемо једанаест година од потписивања Бриселског споразума. На том споразуму је потпис високог представника ЕУ – па где је Заједница српских општина”, упитала је Брнабићева, истакавши да Србија не блефира. Уз тезе о „блефу”, у делу прозападне јавности напади на Београд усмерени су на тврдње да је напуштањем СЕ Србија дефинитивно одустала од пута ка ЕУ и сврстала се на страну Русије и Белорусије.

Поједини кругови у Београду чак почињу да промовиши идеју: уколико би јужна српска покрајина постала члан СЕ, да би у том случају наша земља требало да прогласи и политичку неутралност, као претходно војну. Наводе како ће гласање чланица Европске уније по захтеву Приштине показати шта заиста мисле о Србији и да ли нас уопште искрено желе у унији. Како истичу, не морамо да чекамо још 20 година да бисмо знали да ли ЕУ жели Србију у свом чланству, већ ће бити довољно само да видимо како гласају поводом пријема дела наше територије у организацију коју чине искључиво суверене државе.

Државни врх од почетка године упозорава управо на притиске да ће бити све јачи и да је циљ да се Косово уведе у све могуће међународне организације. Да би ушла у СЕ, Приштина је после осам година одлучила да врати земљиште манастиру Високи Дечани. Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да и стратегија у вези са СЕ има везе са афирмацијом косовске државности као једне од стратешких ствари. „Треба имати у виду да је изборна година. Покушаће да се косовско питање некако приведу ономе што је заједнички интерес Приштине и западних сила. СЕ је један од тих елемената и очигледно је да постоји политички интерес и да постоји притисак да се то реши мимо свих норми и стандарда. Косово нема никакве услове да буде кандидат, а не да буде уопште члан”, каже за наш лист Миливојевић.

Пријем тзв. Косова у СЕ једноставнији је од уласка у било коју другу међународну организацију јер, како додаје Миливојевић, Савет је потпуно под контролом Запада и зато што се не инсистира да подносилац захтева буде и чланица УН. „Поставља се питање да ли је за те исте западне центре моћи, за ове европске државе, пре свега, интерес да имају Косово, а не Србију и какав је став према Србији. У том случају се отвара питање нашег чланства, зато што оно постаје немогуће, јер смо ми чланица СЕ у међународно признатим границама. То би било супротно међународном праву и нашем уставу. Како бисмо могли да будемо у организацији с делом своје територије којој су други дали статус државе? Друга ствар, први пут би се СЕ поделио у својој историји, јер постоји 12 држава, од којих су пет чланица ЕУ које не признају Косово”, каже Миливојевић.

Подсећа да све међународне организације имају прецизне одредбе у статутима да чланице могу да буду само пуноправне чланице УН, а то с Косовом није случај. Додаје да Косово не поштује ни основна људска права, па би СЕ много ризиковао пријемом КиМ у пуноправно чланство. Упркос свему томе приметно је да пре свега Берлин гура тај процес гура и да у СЕ постоји та критична маса, двотрећинска већина, да се то питање изгура. „Приштинска страна целу ствар поставља тако да прво треба Србија да призна де факто Косово, па да онда као део билатералних односа и нормализације на том плану решава и питање ЗСО и сва друга отворена питања која се односе на нормализацију. За Србију је то неприхватљиво, јер се зна које су раније преузете обавезе”, каже Миливојевић.

Бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић каже да је најбоље да Београд пита Брисел да ли ће се придржавати својих принципа и стандарда и да ли има у том погледу промена. За „Политику” каже да је ЕУ организација држава која је отворена за приступање свих других европских држава под истим условима. „Треба да питамо ЕУ да ли је њихов интерес да постанемо њихов пуноправни члан, али да желимо да то учинимо под истим условима под којима су и други до сада постали. Значи, с нашом целокупном државном територијом, рачунајући и КиМ. Нека нам ЕУ каже – ’Е то не може.’ У том случају ћемо знати да они нас желе да приме под нижим условима, као деградирану државу. То ми из сопственог достојанства не смемо и не треба да прихватимо. После тога би требало да дубоко зажалимо што они нас неће, али да изразимо жељу да останемо у њиховом економском простору и да наставимо да унапређујемо заједничке трговинске и економске односе”, каже Јовановић и наглашава да никако не смемо да кажемо „не”, већ такав одговор треба да препустимо њима.

Онда би нас они легитимисали као нижеразредну земљу и признали да нас тако третирају. Наш саговорник наводи да ако Косово тамо уђе, онда би Србија требала да констатује да у том случају нема места и за нас. То би легализовало насилну акцију НАТО-а, који је на тај начин покушао да отме део територију државе Србије, противно међународном праву. „Нема места за нас и за њих. Онда нека они тај преседан објашњавају остатку света. То је немогућа мисија. Уверен сам да би они у том случају застали и можда би се правдали да је прерано да сада приме, док се не постигне политички договор”, каже Јовановић.

Седам престоница против лажне државе

За пријем лажне државе Косово у Савет Европе потребно је да је подржи две трећине држава чланица. Када се погледа гласање од пре годину и по дана, када се први пут одлучивало о пријему КиМ у СЕ, тада је Комитет министара подржао захтев Косова са 33 гласа, седам против и пет уздржаних. Против пријема Косова гласале су Мађарска, Румунија, Кипар, Шпанија, Азербејџан, Грузија и Србија, док су уздржане биле Босна и Херцеговина, Грчка, Словачка, Молдавија и Украјина. У саопштењу по завршетку заседања, Комитет министара се позвао на Бриселски споразум Београда и Приштине 27. фебруара 2023. године и Охридски споразум 18. марта 2023. године, као и на „важност да стране примене споразуме брзо и у доброј вери”.

„Сви који кажу да је то било у складу с неким споразумима – лажу. Из плана примене то је избацио Албин Курти”, истакао је председник Вучић. Рекао је да није изненађен оваквом одлуком Комитета министара јер се знало да већина постоји, али да је одлука ипак преседан. „Никада се није догодило да у СЕ буде примљена земља која није призната или око чијег интегритета постоје питања”, казао је Вучић, који се том приликом захвалио свим земљама које су, како каже, „подржале међународно јавно право”.

Савет Европе предворје за улазак у ЕУ

Савет Европе често називају „предворјем Европске уније”, с обзиром на то да је чланство у овом телу неопходан предуслов за чланство у ЕУ. Ово није орган Европске уније већ самостална међународна организација, коју не треба мешати са Европским саветом и Саветом ЕУ, који јесу органи ЕУ. Србија је постала чланица Савета Европе 2003. у оквиру бивше Државне заједнице Србије и Црне Горе, после чијег распада је 2006. „наследила” чланство по правилу сукцесије.